LEPOTA&ZDRAVLJE     26.03.2020.

OČUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA U IZOLACIJI: „Nemojte brojati dane, nego slobodne trenutke koji su vam dati!“ – Dunja Vesić, psihoterapeut

 U ovom i predstojećem periodu veoma je bitno da vodimo računa kako o našem fizičkom zdravlju, tako i o mentalnom! Izolacija nikome ne pada lako, zato smo odlučili da porazgovaramo sa stručnjakom iz oblasti psihoterapije, kako bismo što bezbolnije prevazišli sve krize u narednim danima.

Dunja Vesić

Ko je Dunja Vesić?

 Dunja Vesić, psihoterapeut po struci, diplomorala je na Fakultetu političkih nauka (smer: socijalni rad i socijalna politika), a uporedno sa fakultetom završila je četvorogodišnju edukaciju iz oblasti Geštalt psihoterapije. Master program pohađala je na Malti, a trenutno se nalazi na doktorskim studijama iz iste oblasti. Psihoterapija je njena strast, a ta ljubav je počela uz filozofiju.  I danas voli da kaže da se bavi nekom vrstom primenjene filozofije.

Uticaj izolacije u dužem vremenskom periodu na psihu čoveka

– Svako percipira situaciju na osnovu ličnih iskustava, trenutne pozicije u životu, ustaljenih mehanizama odbrane na slične situacije u životu i trenutno psihičko stanje. Izolacija će biti izazov za mnoge, a posebno za one koji se u svom životu osećaju limitirano ili imaju iskustva zabrane, pa su inače osetljivi na bilo kakvo uskraćivanje slobode. U ovim okolnostima, oni imaju pojačanu reakciju.

Dok će nekom dobro  doći, za nekoga će biti kazna. Izolacija preti da otvori lične teme svakog od nas, koje uspešno zamagljujemo svakodnevnim aktivnostima i sadržajima.

Porodice ponovo na okupu – nevidljivo postaje vidljivo!

 – Ovo će biti jedna vrsta šok terapije (posebno za parove). S druge strane, dar mnogim porodicama koje će provesti trenutke koje bi inače proveli u prevozu i na poslu. Mnogi ljudi će posle dužeg vremena zaista „videti“ svoju decu ili svog partnera. A možda će videti još ponešto što će ih (ne)prijatno iznenaditi.

 Mislim da će se izazovi ređati kroz sledeće faze: Prvo može doći opuštanje i zadovoljstvo zbog „rada od kuće“ i slobode koje smo svi željni. Onda na vrata može pokucati dosada, a iza nje konflikti. Tu će se članovi porodice već prilagoditi situaciji, ali neizvesnost kada je u pitanju trajanje ovog stanja izolacije može stalno unositi anksioznost, i odatle različite reakcije (svakog pojedinačno u skladu sa njegovim godinama, sklopom ličnosti, potrebama i naravno u skladu sa kvalitetom odnosa koje ima sa drugim članovima porodice).

 Zapravo se ništa novo neće desiti, samo će nevidljivo postati vidljivo – a za tu „spoznaju“ nikada nismo spremni, često bežimo od nje tako što bežimo od susreta sa sobom (i stvarnog susreta sa partnerom). Ipak, što pre osvestimo neke procese u svom životu, možemo brže preuzeti odgovornost kako bi isti bio kvalitetniji i smisleniji.

Popunite svoje vreme kvalitetno – toliko je izbora pred vama!

– Što se tiče saveta za popunjavanje vremena, on je isti za sve: postaviti neki izazov sebi za poboljšanje svog zdravlja, imuniteta, zatim online kursevi, predavanja, učenje novog jezika, vraćanje starim hobijima, čitanje knjiga, „bindžovanje“ serija…

Naučite da cenite samoću i uživate u njoj

– Konačno, neka ovo bude izazov da naučite da uživate u samoći. To je posebna vrsta privilegije. Nemojte se osećati kao da vam je ona nametnuta, jer ne zaboravite koliko ste puta rekli „ne“ nekim ljudima ili mogućnostima, i ipak odabrali svoju slobodu, i svoju samoću. Uvek podsećam na Sartra koji je rekao: „Mi smo naši izbori!“. Podsetite se šta stoji sve iza naše nesvesne odluke da budemo tu gde jesmo (pa bila i to samoća).

 Engleski pisac i političar Edvard Gibon je davno rekao da „razgovor obogaćuje razumevanje„, ali da je „samoća škola genija„. Ne zaboravite da su mnogi veliki umovi (Njutn, Šopnehauer, Niče, Dekart..) živeli sami. I mislim da je to velika snaga i potencijal za kreativnost koju treba u ovom periodu viška vremena dobro iskoristiti.

Mališani u izolaciji i njihovi roditelji – sa kojim se problemima suočavaju?

– Kao psihoterapeut ja bih rekla da je ovo idealan trenutak da roditelji razgovaraju sa svojom decom, da ih malo bolje upoznaju, i što je najvažnije da se igraju s njima. Prijaće i roditeljima da se fokusiraju s njima na neku igru i budu u sadašnjem trenutku. Pod pretpostavkom da će manje biti umorni, ne idu po prevozima, napred-nazad do posla, pa čak i ako rade od kuće, možda će ipak imati više strpljenja za razmenu i igru.

 Mnogi roditelji koji rade od kuće već imaju probleme sa decom koja ne shvataju da je to što oni rade nešto ozbiljno, jer ne postoji ni jedna druga situacija u kojoj su roditelji kod kuće, sede pored njih, a tako su odsutni i ne reaguju na njih.

 Imajte u vidu, dragi roditelji, da oni ne mogu još da zamisle da u vašem „lap topu“ sedi dvadeset ljudi sa kojima ste u tom trenutku na sastanku ili da imate rok za predaju izveštaja kroz sat ili dva. Oni vide svog roditelja koji sedi i gleda u neki ekran više nego obično i ignoriše ih dok oni crtaju najleši rad ili imaju neko jako važno pitanje…Ne zaboravite da je njima vaš posao bio kada odete iz kuće. A sada kada ste kod kuće, oni ne mogu lako da zamisle i održe tu granicu. Polako, naučiće.

Nemojte brojati dane, nego slobodne trenutke koji su vam dati! Fokusirajte se na to da ih popunite na najlepši način.

Promena raspoloženja i emocije koje se bude u nama

– Introvertni ljudi se mogu osećati veoma dobro, s obzirom da je ovo njihovo prirodno stanje da budu „ušuškani kod kuće“. Plus su ovde podržani, niko ih neće forsirati da „izađu malo napolje“. Ljudi koji su kroz razne aktivnosti i sadržaje bežali često od sebe – mogu osetiti viši nivo anksioznosti, straha i neizdrža.

 Ova situacija će izazvati mnoge emocije. Ipak, koja emocija ili reakcija će kod koga biti dominantna zaista zavisi od same ličnosti, navika, iskustava i mehanizama odbrane. Logično je da će oni koji su bili sputavani i koji imaju „traume“ od toga da im neko nešto određuje, brani ili „upravlja“ životom – imati neku vrstu klaustrofobične reakcije, panike ili ljutnje. To u terapiji zovemo „nezavršeni poslovi“ iz prošlosti, koji proizvode intenzivne reakcije na slične situacije ili čak najmanje elemente koje podsećaju na neka ranija iskustva koja nisu „proradili“.

 U svakom slučaju, iz dana u dan smo suočeni sa novim promenama, i to sada prilično utiče na svakodnevnicu ljudi. Konstantne promene menjaju tlo i unose generalnu anksioznost.

Zaljubljeni parovi u doba COVID-a 19

– Da se odmah razumemo, niko osim sveže zaljubljenih ljudi ne može podneti potpunu stopljenost bez granica i zasebnog vremena, prostora i aktivnosti (makar povremeno, kad su na poslu, sa prijateljima na kafi i slično). Tako da konflikti koji se budu javljali u ovim okolnostima (na koje niko nije navikao), ne moraju nužno označavati patologiju, nego čak zdravu reakciju na patološke okolnosti (odsustvo granica).

 Ja bih ovaj period izolacije posmatrala kao vid eksperimenta gde bismo obratili pažnju jedni na druge, malo više razgovarali, ili primetili da nam je jako teško da razgovaramo. Sve je to proces dijagnostike, gde smo i kako smo inače dok „sami zajedno“ jurimo kroz život.

 Nezahvalno je dati savet za partnerske konflikte u ovim uslovima. Svakako više neće moći da se ignorišu problemi koji poput parazita žive sa njima i zapravo im uzimaju živote tako što kvalitet emotivnog života opada. Biće dosta anksioznosti i frustracije. Ali ovo je odličan test da zaista vidimo gde živimo, sa kim i u kakvom odnosu.

Šta raditi ili ne raditi u četiri zida?

– Zavisi sve. Postoje ljudi koje uznemiravaju vesti i samo im stvaraju paniku. Njima bih savetovala da se ograniče u tome i eventualno dva puta dnevno provere kratko šta se dešava. Postoje pak ljudi kojima kontinuirano praćenje vesti daje doživljaj kontrole i stoga im prija.

 Ne preterujte s hranom zato što non stop sedite kući. Ovo vreme može jako dobro da se iskoristi za neke zdravije navike. Uvek se žalimo da nemamo dovoljno vremena za pripremanje zdravih obroka i trening. Iskoristite ovaj period da se zaista posvetite sebi.

 Nemojte brojati dane, nego slobodne trenutke koji su vam dati. Fokusirajte se na to da ih popunite na najlepši način. Ne idite u i onako neizvesnu budućnost, ako u ovom trenutku iz vaša četiri zida ne možete ništa. Takva tendencija je siguran put do paničnog napada. Budite u sadašnjosti, udahnite vazduh (ako imate balkon, imate sreće), skuvajte kafu i posvetite se jednoj aktivnosti koja vam prija SADA.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ