fbpx
MAMA I DETE     30.10.2019.

10 činjenica koje bi trebalo da znate o prohodavanju deteta

Prva godina u detetovom i vašem životu je puna „prvih“ stvari. I sve su uzbudljive i izazivaju nalet emocija, osmeh na lice i po koju suzu radosnicu. Ali ono na šta smo najviše ponosni jesu prvi koraci.

1. Prvi koraci su veoma bitni

Iako niste opsednuti time kada će vaše dete prohodati (što bi trebalo i da bude neki vaš stav) smetaće vam ponekad radoznala pitanja prolaznika, rodbine ili drugih mama u parkiću, „Da li je prohodalo? Još uvek ne hoda? Kad mislite da će se to desiti?“, i naravno čuveno, „Moje je prohodala još sa…“. Udahnite duboko i opustite se, jer će vaše dete napraviti korake u nekom momentu u periodu između devetog i petnaestog meseca.

2. Svako dete prolazi iste etape razvoja nekim svojim tempom

Bitno je ne forsirati prohodavanje. Svakom detetu je potrebno određeno vreme da savlada neku etapu razvoja i da prve korake napravi kada je ono spremno.  Ovo su faze koje vode do prohodavanja i svaka je individualna za svako dete ponaosob.

Sedenje: Oko šestog meseca dete počinje da sedi samostalno, učeći kada da koristi mišiće torza da sedi uspravno. (Rano posedanje dece od strane roditelja može da izazove više štete nego koristi!)

Pokušavanje da stane uspravno: Vreme kada nastupi ova faza jako varira, ali neki prosek je oko desetog meseca.

„Sedamdeset procenata naše telesne mase je od kukova na gore, tako da je nogama potrebna jaka mišićna postura da bi podigla torzo!“, ističe doktor Jodi L. Jensen profesor fizijatrije na Univerzitetu u Teksasu.

Prečkanje: Kada dete koristi nameštaj i igračke uz pomoć kojih šeta levo i desno uz pridržavanje.

3. Balansiranje na jednoj nozi

Jedan od delova slagalice zvane prohodavanje jeste učenje da deca održe balans kad podignu jednu nogu od podloge. Tada su posebno simpatični, kada rukicama podignutim široko od tela pokušavaju da procene koja tenzija mišića je potrebna da jednom nogom stoje čvrsto na podlozi, a drugu saviju u kolenu.

4. Ne ubrzavajte prohodavanje kod deteta

Svaki roditelj se zabrine kada je njegovo dete jedino u parkiću ili vrtiću koje nije prohodalo i još uvek samo puzi. Iako zapitkivanja nisu prijatna nikako ne forsirajte dete da stane na noge i prohoda ukoliko nije samo spremno i ne pokazuje interesovanje. Ukoliko vaše dete ima više od šesnaest meseci, a nije prohodalo, potražite savet od pedijatra ili fizijatra. U suprotnom, nema mnogo razloga za brigu. Možete stimulisati dete da hoda uz nameštaj, ukoliko stoji samostalno, na taj način što ćete staviti neke igračkice malo dalje od njega, pa ga pozvati da dođe do njih. Izbegavajte korišćenje dubka i sličnih pomagala, jer mogu doneti više štete nego koristi.

5. Rano ili kasno prohodavanje može pokazati neke crte ličnosti vašeg deteta

Mnogi roditelji smatraju da ukoliko je dete rano prohodalo smeši mu se karijera uspešnog sportiste. Bilo da je dete prohodalo ranije ili kasnije od svojih vršnjaka, studije pokazuju da to više otkriva činjenice o ličnosti deteta u smislu da li je „preuzimam rizik“ ili „čekam, razmatram, gledam šta će biti“ tip osobe.

6. Prohodavanje takođe može biti uslovljeno…

Veličinom bebe: Veće bebe ponekad prohodaju kasnije, jer im je potrebno više mišićne snage da podignu torzo. Ali ovo nije pravilo, i kao svaka faza razvoja isključivo je individualna za svako dete ponaosob.

Starijom braćom ili sestrama: Ukoliko dete ima stariju braću ili sestre možda će prohodati ranije kako bi ih pratilo u svemu.

Nekim zdravstveno stanje: Ima primera kada je upala uha remetila prohodavanje zbog centra za ravnotežu, hipotonija ili hipertonija, kao posledica stresnog i komplikovanog poremećaja ili nekog drugog stanja. Takvoj deci je samo potrebna dodatna stimulacija i malo više rada sa njima prema savetima fizijatra.

7. Nemojte biti zabrinuti iako je dete prohodalo, ali više preferira puzanje

Nije strano da dete koje je prohodalo više puzi kada se igra nego hoda. Razlog tome je percepcija predmeta u njihovoj okolini. Ukoliko vide neki predmet ili osobu na drugom kraju sobe, a jos uvek su spori i nesugurni dok hodaju, nije zabrinjavajuće što će se dete spustiti na sve četiri i puziti ka predmetu pažnje. Oni su procenili da će mnogo brže stići tako, jer je potrebna brza reakcija da dođu do željenog predmeta.

8. Zaustavljanje stvara poteškoće

Jednom kada su prohodali, pred njima je nov izazov – kako se zaustaviti!? 🙂 Najčešće ide sledećim redom: korak, korak, korak, pad. Zašto je tako? Svakom detetu je potrebno mnogo više snage i za svaki napravljen korak, obzirom da oni, za razliku od nas odraslih, ne savijaju kolena ili koriste peta- prsti pokret stopala, koji omogućavanju apsorpciju pokreta. Još uvek nisu naučili kako da prekinu kretanje napred na taj način što će zaustaviti prednju nogu sa kojim prave korak,  a potom drugu privući pored.

9. Najbolje je da idu što više bosi

Bebe najlakše uče da hodaju ukoliko ne nose obuću po kući, zato što golo stopalo omogućava direktan kontakt sa podlogom. Ukoliko dete napolju iskazuje želju da stoji ili hoda uz neki predmet ili samostalno, možete mu kupiti prve cipelice za prohodavanje. Bitno je da budu sa čvrstom petom, poluduboke i sa elastičnim đonom.

10. Prohodavanje menja sve!

Kada dete prohoda, to mu daje mogućnost da istražuje svet oko sebe na način na koji želi. To otvara toliko novih prilika, ali takođe totalno menja sve za roditelje. Značajno će se promeniti način na koji roditelji bezbedno čuvaju dete i način na koji ga animiraju i igraju se sa njim. Imati dete koje hoda je totalno druga dimenzija roditeljstva ali i najuzbudljiviji period!

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ