LIFESTYLE     26.08.2016.

Zašto je bitno da maštamo?

Ne znam za vas, ali meni je maštanje od malena bilo čudan pojam. Govorili su mi jedno, a radili nešto sasvim drugo. Najpre su me upoznali sa maštom kao nečim najlepšim što mi se kao detetu može dogoditi, rekli mi da je to proces zamišljanja budućih događaja sa ishodom po mojoj volji. Uvau! Pomislih da je to sjajno. A onda kada bi neka imaginacija iz moje glave, sasvim slučajno kroz moja usta odlepršala do njihovih ušiju, došlo bi do čuđenja i nerazumevanja. Znate onaj pogled koji kaže: „Ne, ozbiljno te pitam, nemoj da se glupiraš.“

 

Kako sam odrastala polako su počeli da mi ograničavaju maštu. Postalo je neumesno maštati ili su bar postojala pravila po kojima koji uzrast može i do koje granice maštati. Pitam se,  kakva je to mašta sa limitom? Kakav je to izraz kreatvnosti koji ima granice do kojih ide i onda se mora zaustaviti? Zar to onda nisu planovi? A ja bih maštu radije vezala za želje nego planove. Plan i kada nije realan ne može biti mašta.

 

Mašta je nešto što nije dotaknuto računicom i studioznim promišljanjem, mašta je nešto operisano od kalkulisanja i kognicije. To je neka vrsta dobrote koja može prevariti svet. Nju jedino nismo pokvarili. Mašti bežimo kada nas realan svet slomi. Ona je ta koja leči i zavija rane. Ako bi bila osoba mašta bi bila tetka. Njoj sve možemo da kažemo, ona se za razliku od mame ne ljuti i nikad nas ne grdi. Takođe, njoj ne smeta kada odemo i ne pita nas kada ćemo da se vratimo. I koliko god da nas nema uvek nas dočeka raširenih ruku. Ona uzima iz spoljašnjeg sveta ono najbolje i odbacuje sve ono što nas boli. Pa ko još to radi za nas? Ko nam kao mašta pomaže da nemoguće učinimo mogućim? Da verujemo u svoje snove i pomeramo granice? Ume li neko da otvori naš um kao mašanje pre spavanja, u prevozu ili tokom tuširanja?

Uljuljkani u svakodnevnici i zatrpani obavezama često zaboravimo šta je to što zaista želimo od života. Onda pokucamo na vrata mašti, ona nam jedina iskreno kaže koliko se željeno stanje razlikuje od trenutnog. Ona ima tu moć da obriše granicu između onoga što priželjkujemo i onoga što imamo. Iznad je svake logike i znanja, jer nas upozna sa nama samima, zatim da čaroliju svemu što nas okružuje i na naša leđa stavi nevidljiva krila. Nije mašta samo oružje protiv stvarnosti, već i stresa i svih kalupa i prosečnosti koje nam se nameću. Ne znam da li je bolje maštati radi dostizanja slobode ili pomeranja sopstvenih mogućnosti, ali znam da je život bez mašte isto što i sreća bez drugih. Nju samo ne treba zloupotrebljavati i sa njom se ne smemo zaigrati, da nam ne bi postala trajan beg od realnosti i izraz neodgovornosti. Od nje treba uzimati najbolje i dati joj isto toliko.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ