LIFESTYLE     16.03.2017.

Zanimljivosti o Ivi Andrić koje možda nista znali

Retko ko nas je ovoliko zadužio, a jedan je od mnogih kojima se nismo odužili.

Svi mi znamo njegovo ime i prezime, ali život znamo jako površno ili skoro nikako.

Radi svih nas, radi našeg opšteg obrazovanja, opšte kulture i informisanja, iznosimo najupečatljivije trenutke Ivinog života koje svi treba da znamo, čime god da se bavimo i šta god da nas zanima.

 

 

  • Pisac Ivo Andrić je rođen 1892. godine u Travniku. To nije bilo mesto stanovanja njegove porodice, ali je majka, Katarina, u trenutku porođaja bila u poseti rodbini. Posle kraćeg vremena vratili su se u Sarajevo, gde je njegov otac, Antun, bio na službi.
  • Sa samo dve godine, ostao je bez oca koji je izgubio bitku protiv tuberkuloze, kao i mnogi članovi porodice Andrić.
  • Majka ga je ostavila na čuvanje, zbog besparice, Antunovoj sestri Ani i njenom suprugu, Ivanu Matkovšiku, austrijskom činovniku. Boraveći kod njih, u Višegradu, završio je osnovnu školu. Potom je 1903. upisao Veliku gimnaziju u Sarajevu i nastavio život sa majkom.
  • Tada počinje da piše poeziju. Pesma „U sumrak” je prva objavljena, 1911. u „Bosanskoj vili“.
  • U gimnaziji, Andrić je postao pobornik integralnog jugoslovenstva, kao i pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna”.
  • Upisao je Mudroslovni fakultet Kraljevskog univerziteta Franje Josipa I
  • Veliki uticaj na njega imali su zagrebački intelektualci sa kojima se družio.
  • Održavao je emotivno prijateljstvo sa studentkinjom Evgenijom Gojmerac, sve do njene smrti 1915.
  • Pokušao je da živi i uči u Beču, ali zbog klime i problema sa plućima, otišao je u Krakov gde je upisao Filozofski fakultet.
  • kada je čuo za sarajevski atentat, napustio je studije i otišao u Split gde je uhapšen odmah po dolasku. Prvo je bio u šibeničkoj, zatim u mariborskoj tamnici gde je robovao kao politički zatvorenik, godinu dana.
  • jula 1917. je pomilovan i odlazi u Višegrad.
  • Sledeće godine, izlazi njegova prva knjiga „Ex Ponto“.
  • Posle pet godina postaje vicekonzul u Gracu, a 1928. je premešten za vicekonzula predstavništva u Madridu.
  • Predsednik Republike Poljske ga odlikuje Ordenom Velikog komandira obnovljene Poljske.
  • se vratio u Višegrad prvi put posle II svetskog rata.
  • oktobra 1961. list „Borba” objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu, koju sedam dana kasnije osvaja za roman “Na Drini ćuprija“
  • Od Skupštine kulturno-prosvetne zajednice Srbije dobija Specijalnu Vukovu nagradu.
  • Što se tiče ljubavnog života, trideset godina je voleo jednu ženu, koju nije mogao imati. Naime, bio je zaljubljen u Milicu Babić-Jovanović, kostimografkinju Narodnog pozorišta u Beogradu, udatu za njegovog prijatelja, novinara Nenada Jovanovića.
  • Malo je govorio o svojim emocijama, ali sve je opisao u pesmi „Jelena, žena koje nema“.
  • Međutim, čekanje se isplatilo. Nenad je umro 1957. godine, a već 1958. godine Ivo je oženio Milicu sa kojom je bio sve do njene smrti, 1968.
  • Umro je 13. marta 1975. godine usled oboljenja moždanog krvotoka.

 

  • Najznačajnija dela: Ex Ponto, Nemiri (1921.), Put Alije Đerzeleza (1920.), Pripovetke (1924.) (1934.) (1936.), Most na Žepi (1925.), Anikina vremena (1931.), Na Drini ćuprija (1945.), Travnička hronika (1945.), Gospođica (1947.), Prokleta avlija (1954.)
Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ