LIFESTYLE     11.12.2016.

Zamkovi i vile poznatih dama kroz istoriju

Ljudi stvaraju dela, a žene ljude, rekao je Roman Rolan. Međutim, postoje žene koje su stvarale, ali i uništavale dela i ljude.“ Živeći sa vladarima kroz istoriju, osim u bogatim enterijerima, bogatile su i svoja znanja svim veštinama koje su posedovale.

Ljudi su već od davnina fascinirani zamkovima. Bez obzira da li se radi prebivalištima svirepih vladara kao što je grof Drakula ili mestima u koje su smeštene najlepše ljubavne priče, ove su građevine igrale i igraju važnu ulogu u evropskoj istoriji, kao i u mentalitetu i estetici svih naroda Starog kontitenta.

Bran Castle jeste zamak u Rumuniji, u Transilvaniji, poznat kao Drakulin zamak. Grof Vlad ili vampir Drakula, pored nesigurnosti da je imao veze sa ovim zamkom, poznat je više kao vampir nego kao istorijska ličnost. U istoriji je poznat po okrutnosti i surovom nabijanju na kolac svojih neprijatelja, pa je poslužio kao inspiracija za lik vampira Drakule u istoimenom romanu Brama Stokera.

Zamak je sagrađen za manje od pet godina, negde oko 1377. sa ciljem da bude utvrđenje veoma važnom delu Rumunije na kom se nalazio put koji je povezivao Evropu sa azijskim narodima. U periodu turskih osvajanja Balkana, zamak Bran se pokazao kao „stepenik spoticanja“ pred najezdom Turaka. 1920. je postao glavno boravište rumunskih monarha uključujući i kraljicu Mariju koja je po priči ostavila svoje srce u zamku. Kraljičino srce je zakopano u litice na kojima je zamak izgrađen i danas predstavlja mesto na kom turisti pomišljaju svoje želje. Ona je svojim osećanjima učinila zamak svetlim koliko mu je njegov vampirizam dozvolio.

Burg Hohenwerfen je austrijski zamak koji leži na strmoj padini u provinciji u blizini Salzburga. Nezadovoljni rudari su ga spalili i uništili, pa je obnovljen 1600. godine. Danas se ovaj zamak nalazi u vlasništvu porodice Khevenhuller koja u toku leta otvara svoja vrata turistima. Zamak Burg je bio moćno utvrđenje čak i pod napadom Margarete Maultasch, navodno prevarene od strane Habzburške dinastije, koja je tražila pravo na ovaj zamak i okolinu. Nakon opsade od strane Margaretine vojske, vojnici iz zamka su bacali džakove žita preko zidina da bi pokazali superiornost u mogućnostima življenja, tada oslikanu u zalihama hrane koje su mogle poslužiti čak i kao oružje.

U kraljevskom dvoru kao kući i podavanju strastima kao slici duše, sigurno ne postoji osoba koja nije čula za Mariju Antoanetu.
Njeno ime danas je sinonim za luksuz i ekstravaganciju na račun izgladnelog naroda. Ostala je upamćena kao poslednja i najomraženija kraljica apsolutističke Francuske. Tokom svog života i nakon smrti, Marie Antoanette je za jedne predstavljala simbol svega dobrog, a za druge svega što je loše kada je reč o monarhiji. Bila je udata za Louisa XVI s kojim je provela dvadeset godina, ali je spisak njenih ljubavnika impozantan, kao i broj haljina koje je posedovala. Pojedini biografi tvrde i da je u toku jednog dana umela da bude sa nekoliko različitih partnera.

Jedna druga Francuskinja ostavila je drugačiji utisak na svoje savremenike – Joan Of Arc. Iako je bila poreklom iz siromašne porodice, sa samo sedamnaest godina uspela je da Francuzima donese pobedu nad nadmoćnom britanskom vojskom. Proglašena je za vešticu i spaljena na lomači 1430. godine, ali je danas nacionalna heroina Francuske. Iako je sa ovog sveta otišla kao devica, za Joan su mnoge vojskovođe uzdisale, a prednjačio je sam kralj Carlo VII koji je čak i izdržavao čitavu njenu familiju, ali nije učinio ništa da bi je spasao od smrti. I njen siromašni život dostigao je vrhunac na dvoru iako nije pripadala pompeznosti takvog enterijera.

Vekovima kasnije, u savremenom dobu, kada je reč o prvim damama Amerike, po političkom uticaju izdvaja se Eleanore Roosevelt. Iako nije živela u zamku, takav stil arhitekture ostao je zakopan u prošlostima, bila je i jedna od prvih žena primljenih u Senat 1911, pre nego što je postala prva dama Amerike. Mnogo je pomagala u radu svom suprugu Franklinu Rooseveltu, mada su se žene  drugih predsednika deklarisale kao domaćice. Posle smrti svog supruga, nastavila je da bude aktivna u političkom životu.

Međutim, definitivno najpoznatija prva dama Amerike bila je Jackie Kennedy. Ona nije imala gotovo nikakav politički uticaj, ali je posedovala odličan smisao za modu i lansirala je sopstveni stil. Johna F. Kennedya upoznala je na fakultetu i s njim je ostala sve do Johnove smrti, bez obzira na njegove mnogobrojne prevare. Međutim, ono što je šokiralo svet bila je vest da se dobra Jackie, neposredno nakon muževljevog ubistva, preudala za zloglasnog grčkog zavodnika i kontroverznog biznismena Aristotela Onasissa, ali brak je potrajao samo sedam godina i završen je skandaloznom parnicom.

Bivša prva dama Francuske, glumica i pevačica Carla Bruni, najistaknutija je žena poslednje decenije. Intrigirala je javnost i pre nego što je ušla u vezu sa, u to vreme, oženjenim predsednikom Nicolasom Sarkozyem. Često se opijala, skidala gola, menjala partnere i na kraju ostvarila plan da postane prva dama. On se zbog nje razveo, potom su stupili u brak i Carla mu je rodila dete. Nicolas je vremenom sve više gubio podršku javnosti, da bi na kraju izgubio i izbore. I kada su svi očekivali da će nestašna Italijanka ubrzo potražiti novo gnezdo, ona je nakon samo osam meseci od rođenja svoje ćerkice Giulie obelodanila da je ponovo u drugom stanju.

Ovo su samo neke od žena koje su obeležile vremena, ljude, ali i istoriju. Isto kao i što su par pomenutih zamkova samo spoljašnjost pogleda na davna vremena. Da nije bilo moćnih žena u moćnim enterijerima življenja, svet bi izgledao drugačije i razvijao bi se u nekom drugom smeru. Svaka duboka fascinacija, bilo ljudska ili poput objekta, svet oko sebe, ostavlja neizbrisiv trag sve do današnjih dana.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ