LIFESTYLE     13.05.2017.

Volim li ja sebe dovoljno?

„Volim li ja sebe dovoljno?!“ pitanje je na koje se mnoge emocije uskomešaju u nama. Naučeni smo da je voleti sebe nekako neskromno i samim tim, da je negativno. Da je sebičluk jedna od najgorih stvari i odrastali smo sa roditeljima i okolinom koji su nam govorili tako. Naravno, uvek je bilo u pitanju da uradimo nešto što njima odgovara, jer onda više nismo sebični i neodgovorni i makar tada ne moramo da trpimo njihovo čuveno „uvek si nezahvalan“, bez da su ikada zaista i aktivno učestovovali u našem životu. Ne mora ovo da bude slučaj za sve. Ima i onih koji su učili decu da je sasvim u redu reći „ne“, da je sasvim u redu uraditi ono što u nekom trenutku osećamo ili jednostavno, onih koji su nas učili da je prvi stepenik ka istinskoj sreći, zapravo voleti i prihvatiti sebe u datom trenutku takve kakvi smo. I ovo će možda sada nekome zazvučati kao jedan kliše, kao još jedna od drama na koje nas poziva popularna psihologija ili čak kao isprazna priča.

Tako je i meni zvučalo, pre nekoliko godina, kada bih na to pitanje osetila ankcioznost u sebi, ne uspevajući da razaznam taj čudni osećaj i zašto se odjednom osećam tako loše i malaksalo. Ono što tada nisam znala jeste da sam sama sebe blokirala. Odgovorite sebi iskreno koliko puta na dan osobi koju volite kažete da je obožavate, pa nabrajate šta volite i slično. Dešava se sigurno. A onda stanite i zapitajte se, koliko puta to sebi kažete? Da li uošte i znate šta volite na sebi?! Ili niste nikada ni na taj način razmišljali. Ali sada pokrenite moždane vijuge i potrudite se da shvatite šta je to što volite na svom telu, a šta je to što volite od svojih osobina. Za suprotnu tačku gledišta Vas neću ni pitati, iz prostog razloga što smo mi naučeni da budemo veoma samokritični i da se na taj način ophodimo prema sebi svakodnevno i u svakom pogledu. Ili samo razmislite koliko ste se grizli kada ste uradili nešto pogrešili, koliko ste mučili sebe narednih nekoliko dana, a kada uspete nešto, taj polet traje samo par sati i već sutradan zaboravite na to. Zato je upravo ova tema škakljiva. Zato što smo puni raznih verovanja koja se odnose na to da ako i kažemo to sebi, nešto nije u redu, jer mi ne bismo trebali sami sebe da volimo. Ipak, ovo je proces. A kako su ljudi stvorenja navika, naučimo i da volimo sebe. Ipak, koliko je to zaista istinski shvatimo tek u trenucima kada nešto nije potaman, tada bi naša stara persona reagovala grubo ili čak samokritično, dok je naša sadašnja u potpunosti svesna da je život jedan i da samo gubimo vreme žaleći se, umesto da se posvetimo prospektivnom razmišljanju i unapredimo svoj život.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ