LIFESTYLE     25.01.2018.

Vaša mašta može svašta! – delotvornost posmatranja fotografija

Postoji jedan čudan, ali zadivljujuće lep osećaj. Upalite računar, kliknete na stranicu gde se nalaze vama najlepše fotografije na internetu. Neretko su to prelepi pejzaži, njih ima najviše. Međutim, ne mogu vas sve fotografije podjednako zadiviti.

Za mene je oduvek svaka fotografija koju sam ugledala istog momenta dobila svoju priču, onu pozadinu koje su svi željni, da je čuju, da poveruju. U ovom šašavom 21. veku, umetnost fotografije i umeće fotografa se ne ceni koliko bi trebalo, pa sam htela da skrenem pažnju na moć koju fotografije imaju. Čisto da vas podsetim da i vaša mašta može svašta, ukoliko se povežete sa fotografijom u koju gledate.

To je odlična terapija kada ste napeti, kada izgubite volju za radom, kada vam je preko potreban godišnji odmor, ali ga ne možete dobiti još uvek. Tada vredi uraditi ovo, opustiti se i stvarati priče. Nekome će možda biti smešne, nekom zanimljive, ali jedno je sigurno – želećete da smišljate sve više i više, da tražite dobre fotografe i njihove fenomenalne fotografije, a ujedno ćete se osloboditi stresa i uživati čak i kada ste sa prijateljima, jer to možete da radite zajedno.

Evo, zamislite…

Pokušavam da oživim ovu sliku. Vreme je tmurno, napolju je oblačno i pomalo maglovito. Izlazim iz kućice sa šoljom čaja u rukama i divim se bašti koja je u punom sjaju čak i po ovakvom vremenu. Udišem miris okolnih planina, sveže trave i cveća koje me okužuje. Ponela sam knjigu kako bih sela na stolicu i čitala, dok ne počne kiša. Prekinuo me je lavež psa koji je trčkarao oko mog cveća i želeo keksić. Nahranim ga, a onda produžim dalje čitati. U daljini čujem zvukove raznih ptičica, koje nisu baš srećne kada nema sunca, ali se i dalje dobro drže. Potočić koji je u blizini ne staje i nekako čini da sve oko mene izgleda još bajkovitije. Uveče naložim vatru u kući, sednem u fotelju i gledam kroz prozor. Gledam u maglu koja se zapetljala oko drveća napolju, dok  sve u okolini mirno i tiho čeka sledeće jutro.

Jesen i zima su moja najdraža godišnja doba i ne bih se bunila kada bi ih bilo cele godine. Ova fotografija zrači ušuškanošću i toplinom koju možemo da osetimo iako samo gledamo u ovu kolibicu preko ekrana. Divno je! Zamišljam da sedim unutra, pišem i s vremena na vreme skrenem pogled na lišće koje je razbacano svuda vani. Prekrasne boje koje se prepliću pred mojim očima, opet svež vazduh i nigde ljudi u okolini. Zar nije odlično mesto za opuštanje?! Predveče sakupiti grančice za potpalu, iščeprkati zdravo bilje u okolini i napiti se vode sa obližnjeg izvora. Jes!

E, ovde je već drugačije. Ovde je avantura! Planinarim, istražujem. Nos i obrazi crveni, ruke ledene, ali srce prepuno. Zastala sam kod ovog jezerceta i gledam svoj lik u vodi. Razmišljam. Vidim razne životinjice koje su prišle da popiju vode. Milujem ih, pa se opet zagledam. U vazduhu se oseća miris

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ