LIFESTYLE     28.03.2018.

U svojim dvadesetim…

U svojim 20tim verujemo  da možemo sve,

ustajemo,

padamo,

lomimo se,

povlačimo,

menjamo,

volimo,

eksperimentišemo,

pravdamo,

radujemo se,

tugujemo,

pokrećemo i stajemo hiljadu puta i nastavljamo hiljadu i prvi.

Mladi smo, u jednom trenutku nam se svi svetovi ruše u drugom letimo do neslućenih visina… I na kraju najlošijeg dana, neprospavane noći, dočekane zore okupane suzama kada nas konačno savlada umor , onaj trenutak kada sklopimo oči i udahnemo duboko pre prvog sna, ostaje nam nada. Očekivanje da će sutra biti bolje.

Mnogo puta sam se zapitala šta je uzrok „nesreće“ u našim najbezbrižnijim godinama, zbog čega sve češće govorimo o anksioznosti, depresivnosti kod mladih? Ispijajući po ko zna koji kapućino u ozeleneloj bašti omiljenog kafića u razgovoru sa drugaricama shvatih da smo žrtve sopstvenih očekivanja.

Ta misao me je navela da razmišljanje kako su nas roditelji vaspitali da budemo kulturne, tolerantne, saosećajne, odmerene, hrabre, smele, pametne..međutim, nikada nam nisu rekli pazite šta očekujete. Nikada nam nisu rekli U 20tim-a ćeš očekivati svet Mila, i postoji mogućnost da ga ne dobiješ. Upravo ovde nastaje problem, niko tim lepo vaspitanim devojčicama punim entuzijazma i volje nije rekao da očekuju manje. Niko nam nije rekao da neko neće ceniti manire, nalakirane nokte, urednu kosu, odlučnost, čvrst stisak ruke, nasmejano lice i kada se sve u nama ruši. Očekivale smo  najnežnije reči, najduže noći, najmekše poljupce, najčvršće zagrljaje.. Očekivale smo prinčeve, heroje, viteze… Maštale, sanjale, idealizovale..

I onda smo se probudile, rasanile, skinule tijare tatinih princeza i iskoračile. Očekivanja smo prigrlile kao mogućnosti, razočarenja više nisu opcija. Uživamo u novootrkivenoj stvarnosti i mislimo da znamo najbolje…do nekih 30ih, očekujući najbolje.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ