MAMA I DETE     20.04.2017.

Šta su to „slow to warm up“ tipovi dece?

Svaki roditelj želi da njegovo dete odraste u stabilnu i samostalnu ličnost koja će imati dovoljno samopouzdnja. Međutim, mama i tata često prave greške želeći da njihovo dete pošto-poto bude baš onakvo kakvo su zamislili, pa pre vremena počinju da ga „čeliče“, i na taj način ga pripremaju za život.

Ali nije svaki mališan spreman da zakorači u tu nezavisnost onda kada bismo mi to želeli, već onda kada sam oseti da je za to spreman. Kao i svaki odrastao čovek, i svako dete je individua za sebe. Kada se rodimo, svi smo tabula rasa (neispisana tabla); kroz odrastanje roditelji su ti koji nas uče, vaspitavaju, i koji velikim delom oblikuju naš budući život. Koliko god da u izvesnom smislu oblikuju i naš karakter, oni ga ne mogu menjati. Svaka osoba poseduje određeni temperament koji odlikuje njegov personaliti. Slow to warm up tipovi su ona deca koja sporije prihvataju nepoznate osobe ili nepoznate situacije. Njima je često potrebno više vremena nego drugoj deci da se prilagode novom društvu ili sredini. U želji da to promene, odrasli prave grešku onda kada pokušavaju da na silu nauče najmlađe određenim ponašanjem misleći da je tako ispravno. Ako vaše dete ne želi da se odvoji od vas kada dođete u okruženje koje je njemu nepoznato, nemojte ga pritiskati da po bilo koju cenu „mora“ da se igra sa vršnjacima, ili ga prekoravati tako da može da shvati da je uradilo nešto loše. Ono će samo osetiti i odlučiti kada je vreme da se priključi društvu. U suprotnom, deca koja su kroz period detinjstva forsirana od strane roditelja, na primer, ostavljana na silu kod bake i deke, prijatelja, ili na bilo koji drugi način „naterana“ na nešto, da bi se na veštački način stvorila samostalnost, uglavnom ne postanu ni samostalne ni stabilne ličnosti kada odrastu. Naprotiv, takva deca, kod koje su sprovođene metode u suprotnosti sa njihovom prirodom, obično su u starijem dobu postajala anksiozna, ili imala problema sa partnerima, vezivanjem itd. Mi treba svojim naslednicima da pomognemo i pružimo podršku kako bi se oni osećali sigurno, i kako bi na taj način uspeli prevazići prepreke u nepoznatim i novim situacijama.

Temperament nije nešto što vaše dete bira; ne postoje ispravni ili neispravni, dobri ili loši temperamenti, oni se ne mogu kreirati, ali su veoma važni sa razvoj deteta. Isto tako zapamtite da temperament nije ni sudbina. Decu treba naučiti veštinama kako bi uspešno savladali situacije pred kojima se nalaze.

Naravno, postoje temperamenti koji se vrlo brzo i lako prilagođavaju svakoj sredini, ili oni tipovi kojima jednostavno prija da budu u centru pažnje gde god se pojave, ili pak deca koja će bez problema ostati sa babom i dedom ili nekom drugom osobom, ali ako vaše mezimče nije taj slučaj, nemojte ga prisiljavati da to bude. Ne gradi se stabilna osoba time što ćete pokušati da promenite personaliti ili prirodu svog deteta, već tako što ćete pronaći način da ono pre svega oseti čvrstu vezu sa vama, i sigurnost, a onda će vremenom samo, ukoliko bude imalo dovoljno ljubavi i pažnje, izgraditi uz vašu pomoć sve te osobine koje bi svaki roditelj želeo za svoje mališane.

Zato bi pre svega trebalo da dovoljno poznajemo svoju decu, a uloga roditelja jeste, pre svega, da ume da proceni da li je i šta je za njegovo dete dobro a šta ne, jer mi smo odgovorni za ono što od njih stvorimo.

Pedagozi i stručnjaci usaglasili su se oko nekoliko saveta koji roditeljima mogu biti od koristi u slučaju da se njihov mališan teže prilagođava nepoznatim situacijama:

 

Pre svega, trebalo bi da budete sigurni da vaše dete zna da ga volite i da se oseća prihvaćeno.

 

Ako znate da ne voli velike grupe, napravite mu rođendan sa samo nekoliko drugara koje već poznaje.

 

Govoriti nekome „da ne bude toliko stidljiv“ je isto kao da mu kažete „nemoj da budeš ti“. Izbegavajte pokušaje da ubedite dete da ne bude stidljivo, to je jednostavno vaše dete i vi ga kao takvo morate prihvatiti.

 

Obezbedite udobne mogućnosti za razvoj društvenih veština, što uključuje igranje sa jednim ili dvoje dece. Ukoliko na vašeg mališana pazi dadilja,, zamolite je da vam preporuči, ukoliko zna, decu sa kojom bi se vaše dete moglo slagati.

 

Obaveštavajte ga unapred o tome ko će vam i kada doći u posetu, ili da ćete tada i tada ići kod prijatelja u goste, na rođendan ili slično. Kada vaš klinac unapred zna šta treba da očekuje, pomoći će mu da kontroliše svoja osećanja i smanji napetost.

 

Recite mu ono što mislite da oseća. Na primer: „Gledaš kako Miloš pravi dvorac? Hoćeš li da mu se pridružimo?“ Ne zaboravite da će se ono uvek osećati bolje ako ste vi tu da mu pomognete da se priključi drugima.

 

Ono što je možda najvažnije, jeste da omogućite vašem detetu da razvija i vežba socijalne veštine u poznatoj sredini. Okupljajte osobe koje ono poznaje i pred kojima se oseća opušteno; organizujte druženje sa članovima porodice u kući, kako bi mu dali mogućnost što bolje interakcije u bezbednoj sredini.

 

Čitajte deci knjige o prijateljstvu. Na taj način podstičete im želju za druženjem, koje će im pomoći da otklone barijere prilikom komunikacije.. Između ostalog, kroz čitanje vaše dete će usvojajati i učiti vrednosti prijateljstva, ljubavi itd.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ