LIFESTYLE     28.09.2016.

Slušaj me, glavo u oblacima

Jeste da sam u tom  momentu jela punjene paprike, i džemper nosila naopako sa etiketom ispod brade. Ali, znaš, razvila sam ja od toga čitavu jednu Eragon priču svog života, počevši od tog misterioznog stvorenjca na terasi, njegovog skrivanja u stanu, do letenja i pronalaska svega što postoji,a mi, ljudi-mašine, ne primećujemo. I neke kul ljude sam osmislila, da se nađu! Nema učenja, nema biranja između naša dva čemerna kafića kad god bi negde. A znaš taj osećaj, kad tek posle skontaš o čemu si zapravo razmišljao?
-Mhmmm..
-Mhmm? Hajde ti Mhm stani, ja bih morala da izađem.
-Važi.. Ček’, ček’! Da šta?
-Lepo smo ćaskali, ali vreme je da idem kući.
– Ne prodaj mi te ironične fore. Prvo, prošlo je tek petnaest minuta. Drugo, znaš li koliko smo daleko? Šta ne štima, ispljuni.

couple-in-convertible-woman-hands-up_h
-Ne štima to što svih petnaest minuta ja pričam, pitam i odgvaram a ti ispustiš tek  poneki krik. Znaš, možemo tu uvertiru i da preskočimo, ne moraš da pokušavaš da mi održiš iluziju da imamo nešto više, da praviš uvod, da ćaskamo. U redu je i da samo pređeš na ono što želiš. Bolje je nego ovo, nisam nasela.
-Hej, hej, uspori Svejakontamiureduje gospođice. Nisam te zato zvao. Ćutim jer volim da te slušam. Uživiš se u sve što pričaš, opisuješ i obrazlažeš, moram da se koncentrišem da to sve doživim na tvoj način. Osećam se kao da slušam neku super radio emisiju, a sa radiom ne pričaš…
-I dalje želim da izađem.
-Ne. Ćutim jer mi deluje kao da je, u poređenju sa tobom, sve ono što imam da dodam ili kažem glupo ili nezanimljivo. Ti si ta koja može da priča o svakodnevnim, običnim događajima ili predmetima, i da ih učini bitnim, da učini da budu primećeni, i da im dušu. Da pričaš i o felnama, okej ne znaš šta je to ali neka bude primer, i one neće biti obične,  svaki naredni put gledaću ih tvojim očima. I na kraju krajeva, opuštaš me.
-O. To je u redu. Ali, ne pričam sve to da bih uživala u boji sopstvenog glasa, Ja I SuperJa možemo da se ispričamo uvek. Želim da čujem tvoju verziju, da mi se podsmevaš, da zavirim i prisvojim  deo tvog sveta. Postaje malo tesno u mom.
-Želiš? U mom svetu nema zmaja, nema epskih priča, nema ničega iz romana. To ostavljam tamo. U mom svetu smo ti i ja. I ovaj bradonja na bicikli. I sad. Uvek sad. Da li bi ti volela jedan takav? Sve te tvoje priče su sjajne. U početku sam mislio da one žive u tebi. Sada sam shvatio da ti živiš u njima. I odvlače te. Opet ti kažem, mnogo više volim ove svakodnevne  koje napraviš čudesnim. One imaju smisla. A sve te inspirisane nekim nepostojećim, magičnim.. Ni tim junakinjama, čudacima, nisu ti životi dodeljeni tek tako, zato što su oni to što jesu oduvek. Samo njihovi ciljevi, želje i odluke  uticale su na to da ih formiraju u vredne divljenja.
-Ali..

Seaside roadtrip

– A ti gradiš nova mesta, ljude, i živote, možda bolje i lepše od ovih gde jesmo, i bežiš. Umesto što maštaš, gubeći potencijalno prelepe momente, vrati se i budi junakinja ovde i sada. I sutra. I kad god poželiš. Učini postojeće vrednim divljenja i tebe, i pružiće ti avanturu. Možda ne onako kako si zamišljala, ali ko kaže da nećeš zavoleti. Samo se uklopi u život. Ili, nemoj da se uklopiš, držite se za ruke.
-Za nekoga ko nema šta da kaže, jednu brbljivicu si ostavio bez teksta. I, ne znam kako se to radi. Nije da nisam pokušala. Znam da sam pametnjaković, ali ne umem sve sama.
-Radi se tako što te vodim na jedno mesto.
-Gde? Šta ima tamo?
-Nema ništa. Baš ništa. Trava. Bićemo mi, i pivo.
– Ništa? U šta onda da se uklapam?
-Upravo tako. Kad naučiš to, ostalo će ići lakše. Izazov. Imaš pomoć prijatelja, koji će ti kao početniku dopustiti da varaš potpomognuta alkoholom.
-Prijatelja, hm?
-A ćuti.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ