LIFESTYLE     24.03.2018.

Prvi ljubavni lelujavi koraci

Sam početak veze je uvek najzanimljiviji, zbrka osećanja i želja, lebdenje na oblacima, nerealna očekivanja, idealizovanje i to je svesavršeno u početku. Sve je na svom mestu. Jedan od prvih problema nastaje kada ne odgovori na tvoju poruku na vreme. Tada počinje da se odvija scenario u kome svaki sekund traje kao godina lutanja u lavirintu osećanja. Nakon mnogo nesnađenosti, zalaženja u ćorsokake dođe do zamora, preopterećenja moždanih ćelija.

Onda se javi i onaj osećaj potrebe za „evolucijom“ ili jednostavno rečeno promenom, zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem. Znaš onaj osećaj kad partnera idealizuješ, pomisliš da on poznaje nekakvu suštinu života, zna sve tajne univerzuma! Dok ti onako malena, mizerna, ne znaš ni koji je dan danas. Osetiš poniznost pred tobožnjom veličinom!

I naravno, počneš da se osećaš nelagodno u sopstvenoj koži. Da obasipaš besom svaki trenutak koji odvoji za sebe, društvo, ili jednostavno ne provede sa tobom iz bilo kog drugog razloga. Zapažaš svaku sitnicu, tražiš “dlaku u jajetu”, gledaš u telefon na pet minuta, jer ne može niko tebe da pravi “budalom” (možeš samo samu sebe). Paranoična faza, može se reći.

Pa nakon toga, a u skladu sa tim osećanjem ide ona faza kad počneš da radiš sve… išto želiš i što ne želiš, i što si radila i što nisi, ne bi li odagnala misli i podigla sebi moral. Imaš, da kažem, potrebu da si potrebna. Ide tu i ono kad uhvatiš sve što si volela pre njega (neki hobi, knjigu, čak i pesmu…) bilo šta što te je iole ispunjavalo, što te podseća na sebe i držiš se za to kao za slamku spasa, kao, da se bez toga briše sve ono što jesi.

I napokon dođe period kad razmiljaš šta će mi sve ovo u životu. Nabrajaš razloge koji bi te uverili da si vredna, čak i vrednija od njega! Počneš da meditiraš, slušaš motivacione govore, razmišljaš o ponovnom odlasku u teretanu. Ma ne treba mi on, shvatiš da si najsretnija kad si sama. Bistar ti je um, ne provodiš dane maštajući o njemu, o lepim stvrima koje ti je govorio, o leptirićima, dodirima, zelenim očima nalik amazonskim prašumama u kojima se gubiš svaki put…i ostalim glupostima. Sve funkcioniše normalno, nema lupanja srca, prevrtanja stomaka, preznojavanja, žmaraca i ostalih nepotrebnih uzbuđivanja organizma.

Onako, kao da prethodnog perioda nije ni bilo, nastaviš tamo gde si stala. Glava gore. Fokus na sebe i jasno, vojnički, čvrsto zubima za cilj idešnapr… zvoni telefon, on je! (vrati na početak teksta).

 

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ