LIFESTYLE     06.07.2016.

Propali kompromis

Ljudi često ubede sebe da ih niko ne poseduje sem njih samih… Mada šta znaju kada ih ščepa oluja strasti i preplavljenih emocija prema određenoj personi. Da ih pitaš za ime, prezime. Nisu sigurni. Ali, u jedno jesu…da su ‘nešto’ nečije. Nekima je lepo dok su ušuškani u sigurnoj zoni zagrljaja dotične osobe. Žele da se vrte u njoj beskonačno i da uzmu sve najbolje od nje. Dok, neki..Hm…Komplikovano je. Đavo na levom ramenu im govori da krešu put propasti u toj zoni i da se istinski trude da je osveže… I ostanu.. Da, jednostavno ostanu.  Taj anđeo, miniijaturni, na desnom ramenu pak pokušava te otrezniti… Urazumiti… Pomoći.. Ali, ti to ne gledaš kao pomoć, vec sabotiranje sopstvene želje i zadovoljstva… Ispunjava te.. Jako te ispunjava.. Uvlači se u svaku poru, i tu se znatno zadrzava.. Ama razmnožava se. Kači ti etikete po organizmu, krvotoku i ko zna kojim uvučenim mestima. Etikete. Eh te etikete. Čiste potvrde drugoj osobi da ste njihovi… Do srži… Do nestanka razuma. Razum i srce ne žele da stupe u pakt. Ne žele kompromis. Razum se služi hladnokrvnim oružjem, pokušavajući da vam saseče kratkotrajna zadovoljstva, na koja se sebe naterali, zadovoljili se mrvicama. Mrvicama koje bi i vrapčiću bile premale za opstanak. Srce.. Heh, najbolje može da se približi radijatoru u sobi. Pitate se zašto. Obuzima vas hladnoća, tresete se. Kulja bujica nervoze i negativnih osećanja… Oh, širi se toplota.. Kroz sobu.. Vaše stvari… Od vašeg nožnog prsta pa do svake dlačice na glavi.. Smirenost, sreća, prijatnost.. Preovlađujući pojmovi…Osećaji u tom trenu..

 

Nekada jednostavno padate u stanje konfuzije. Niste ni sami sigurni koje vas emocije poput cunamija preplavljaju. Ali, u jedno ste sigurni. Jake su, Bože! Tako su prokleto jake! Evo ih, nadolaze! Gde da ih plasiram? Prjatelju? Papiru?

Ali, one ne pitaju.. Ne čekaju.. Javljaju se kao sudbina, iako su vas davno ruinirale. Kopate im veoma duboku raku i zatrpavate, međutim, džabe. Beže vam ekstremnom brzinom. Svuda su po sobi… Po ćoškovima, u paučini, u uglu police.. Smeju vam se, igrajući se žmurke i šuge sa vama. Pitate se kako nešto što je proisteklo iz vas može vam biti toliki dušman. Jebote zašto? Dali ste im slobodu, donekle, stvorili ste ih. Zašto vam odmažu, umesto da pomažu? Ali, kučke baksuzne ne znaju za zahvalnost.

Kada osećate ekstremno jake emocije, koje ce dovesti do erupcije, plašite se sami sebe. Prejaka vas trema obuzme i samo želite da bude tu. On. On da bude tu.

Počinjete da osećate grižu savesti sto nije upoznat sa emocijama, u kojima je okovan prečvrstim lancima, sa filmom u kojem je glavni glumac. Gde mu je posvećena najdublja pažnja. Prečesto poželite da samo leži pored vas. Nag. Da mu proučavate svaki pedalj tela..Oh, te mišićave ruke, koje puštaju korene tj.prste, probijajući u vaše srce, vaš um i nastanjuju se tu. Te grudi koje vas zovu milim glasom da ih ljubite vašim usnama punim požude.Taj vrat…Taj lanac koji vezuje telo i glavu.. Kakva čvrstina.. Poželite da njegove ruke budu taj lanac koji će vezivati vas i njega.. Veoma snažno.. Stvarajući neraskidivu vezu..Božeee, njegove oči.. Kakva dubina.. Imate osećaj da tonete u njih i da želi da vas tamo sačuva.. Da se izgubite i ne pronađete izlaz van. Ono čime vas ljubi nisu usne… Ono je vrhunsko umetničko delo majke prirode.. Osećate kao da se ta punoća usana stvorila od prevelike želje, strasti i požude da vas miluje.. Ljubi… GUTA njima.

 

Hej ti, voli me.. Voli me kao jako kad opsuješ. Voli me kao kafu posle napornog dana. Voli me kao tišinu.. Miran san… A, da me voliš kao najdublju skrivenu želju?

Razmisli o tome…

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ