LIFESTYLE     02.06.2017.

Priroda- čovekov prvi dom

U Srbiji svake godine iz sela u grad pređe oko 250 000 judi. Ako odete u neko manje selo unutar zemlje, zaprepastiće vas podatak koliko malo mladih ljudi ćete tamo zateći. Omladina više nego ikada, u poslednjih nekoliko godina, bukvalno „beži“ iz sela. Nasuprot tome stoji činjenica o sve popularnijem seoskom turizmu, gde oni koji žive u gradu, naprotiv, gledaju da bar jednom godišnje odvoje svoje vreme i provedu nekoliko dana van saobraćajne gužve i gradskog žara. Pa o čemu se tu onda radi?

Glavni razlog za odlazak iz pitome prirode seoskog domaćinstva u betonsku prirodu nekog grada, jeste ekonomskog karaktera; svi oni koji se odluče na takvu promenu svog staništa, odlaze iz potrebe za boljim životom. Ipak, potreba za prirodom, je ljudima usađena, bili oni nje svesni ili ne. Cvrkut ptica, izobilje cveća i raznih biljaka, vazduh koji zaista osećamo u plućima, čistoća koja se očitava pri pogledima na proplanke, jezera ili reke, mora, planine, jesu pusta želja jednog velelepnog grada. Grad je grad. On je sam po sebi uzbudljiv, jednom rečju dočekana budućnost modernog čoveka, ali koliko nam je konekcija sa prirodom neophodna u očuvanju našeg duhovnog mira ili u njegovom poboljšanju?

Iako je era u kojoj živimo maltene svedena na zarađivanje novca, iako je čovek usmeren na konstantno pomeranje granica tehnoloških dostignuća, a slika sveta je tehnička slika sveta; ne bismo smeli zaboraviti da smo bića koja su nastala poslednja u prirodi, te da stoga ne vladamo mi njom, već ona nama, iako se često postavljamo superiorni naspram nje. Mi smo deo nje, i ne smemo je gledati kao nešto što treba sebi podrediti i ukrotiti. Upravo u tome i leži čitav problem. Jer kada bismo shvatili njenu vrednost, imali bismo sasvim drugačiji odnos prema njoj. Ona je toliko moćna da joj čovek nije potreban, već ona čoveku. To između ostalog pokazuju i naša stanja. Poznato je da je boravak u prirodi preporučljiv radi očuvanja zdravlja, ne samo kod ljudi koji već imaju neki zdravstveni problem, već i radi prevencije i očuvanja zdravlja. Roditelji koji svaki slobodan trenutak sa svojom decom provode u prostoru okruženom drvećem i zelenilom, u mnogo su većoj prednosti nego roditelji čija deca svakodnevno trpe duvanski dim po zatvorenim kafićim i prostorijama. Uostalom, deca koja više vremena provode na selu, po parkovima, i u prirodnoj sredini se bolje razvijaju i mentalno i fizički. Ako nemate uslova za svakodnevne obilaske takvih mesta, potrudite se da bar jednom godišnje odete s porodicom na neku planinu, ili u neko seosko domaćinstvo, koja su u našoj zemlji sve više popularna.     Ljudi koji žive na selu, i uz to se hrane organskom hranom koju sami uzgajaju, imaju mnogo bolji zdravstveni kvalitet života nego oni koji jedu u najboljim restoranima nekih većih gradova. Naravno, stvarnost u Srbiji nije tako srećna, pa su stanovnici sela često prinuđeni da bolju stvarnost traže u industrijskim zonama i gradovima.

Svakako, ono što svako od nas za sebe može da učini, jeste da se potrudi da više slobodnog vremena provodi u opuštajućoj i zdravoj atmosferi nekog jezerskog krajolika, parka, ili nekog drugog sličnog mesta, jer priroda je čovekov prvi dom! Kada bi svi shvatili koliki značaj priroda kao jedan veliki živi mehnizam ima za sve nas, sigurno je da bi se celokupni pogled i situacija izmenili: mladi ne bi toliko bežali iz sela u gradove jer bi im bilo omogućeno da pristojno žive, zarađujući od poslova kojim se bave, a oni iz gradskih naselja bi unapredili svoje psihičko i fizičko stanje, a time i celokupni život, češćim odlascima na mesta koja leče dušu.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ