INTERVJU     27.04.2017.

Prijatelji su najvažnija stvar u mom životu – Jelena Nikolić, devojka koja probija granice

„Ponekad su jedne ruke dovoljne, ne zbog toga što će te pomaziti, nego zbog toga što ćete u isto vreme potegnuti za istim stvarima sa stola.
Zato što će vas nekada stegnuti, kada želite da vas puste.
Zato što će vas držati, time što vas ne drže.
Ponekad jednostavno osećaš da mu ne bi smetalo to što voliš da kuvaš i što se budiš rano da odeš na pijac.
Nije ti potrebno da ga pitaš da li se tuširate vodom iste temperature, jer znaš da nikada neće okrenuti česmu u suprotnom smeru od tebe. Nikada se nećete pokriti drugim pokrivačem kada legnete u krevet. Nikada njemu neće biti vruće, a tebi hladno. Reći će ti da ćutiš, a ti se nećeš osećati uvređenom.
Reći će ti da si lepa, a ti ćeš se osećati još lepše.
Naprosto, biće poseban, samo zato što kao takav postoji, a ne zato što je poseban bilo kome drugom. Nikada neće dodatno posoliti tvoj ručak. Nikad neće da te poljubi, jer misli da je pogodan trenutak za to. Neće te pitati “šta nije u redu” i “treba li da dođem”, jednostavno je, doći će.
To se ne objašnjava, to se nalazi. Na kraju sveta ili pored tebe, to je nevažno.“

Iako ima samo 22 godine, Jelena je modna dizajnerka, stilistkinja, DJ, studira dva fakulteta i upravo se sprema da objavi svoju prvu knjigu Granice slobode. Ona ima stav i ne plaši se da ga pokaže. Njeno pisanje je direktno i  reći će vam sve ono što ne želite da čujete i čega se plašite. Razbiće vam sve predrasude koje ste do sada imali o životu, ljubavi i prijateljstvima i naučiće vas da su granice tu da bismo ih pomerali. Već ste imali priliku da je vidite u našem magazinu, u rubrici U trendu, a sada smo sa njom razgovarali o mnogim zanimljivim temama i novoj knjizi.

  • Za početak se predstavi našim čitateljkama i ukratko opiši sebe.

O sebi bih rekla 5 reči, kojima ću najbliže stvoriti viziju: iskrena, tvrdoglava, kreativna, brzopleta i lojalna.

  • S obzirom na to da studiraš, baviš se modnim dizajnom, radiš kao DJ, a sada izlazi i knjiga, kako postižeš sve?

Moj tim mi umnogome zaista pomaže. Ranije sam bila znatno neorganizovanija, ali ne volim preteranu harmoniju. Volim haos i obaveze, to mi prija.

  • Oduvek si volela pisanje. Za one koji ne znaju, imaš i svoj blog gde si uglavnom objavljivala kratke priče. Kako si odlučila da napišeš knjigu?

Do samog bloga i knjige uopšte je došlo jer sam prosto želela da sa papirom podelim sve što me je mučilo, jer mi je često bio najbolji prijatelj. Počela sam da pišem da ne bih bila ono što nisam. Pisanje je moja velika strast i kroz tu vrstu umetnosti, kao i kroz modu i muziku uspevam da se oslobodim svih granica koje su mi nametnute od strane okruženja.

  • Knjiga je velikim delom autobiografska. Da li ti je bilo teško da se u potpunosti otvoriš i podeliš sa svetom svoja razmišljanja, strahove, ljubavni život?

Bilo je jako teško, jer po prirodi nisam osoba koja svoje emocije deli sa velikim brojem ljudi, ali zarad višeg cilja i kompletnosti knjige, odlučila sam da joj poklonim dobar deo sebe.

  • Knjigu prati i jedan kratkometražni film, što još uvek nije viđeno kod nas i prava je novina. Kako si došla na ideju da to uradiš?

U mom okruženju je mnogo kreativnih ljudi. Znali smo ponekad da odemo u studio i pevamo čitavu noć. Muzika, gluma i reči su ono čime se najbolje objašnjava svet. Film je nastao u trenutku – sela sam i ispričala priču, jedne noći provedene s meni bitnim ljudima, kasnije smo to samo nadograđivali.

  • Granice slobode nas uče o ljubavi, prijateljstvu, odrastanju. Šta si ti naučila pišući ovu knjigu?

Na prvom mestu, naučila sam se da budem strpljiva. Granice slobode nisu delovi dnevnika mlade tinejdžerke. To je knjiga koju čitaju neke majke neke dece koja su daleko, neke ostavljene, neke pobednice, neke prave i neke pogrešne ljubavi. Moja knjiga ima filozofski pristup prostim i jasnim stvarima. Ona male reči doživljava na veliki način.

  • Da li su u ljubavi važni kompromisi?

Važno je da se prilagodimo, ali nije presudno. Nikada ne bi trebalo da menjamo sebe, zarad nekog drugog, ali je definitvino ljubav stvar koja nema granicu i koja nas tera da naučimo da prihvatimo različitost. Kod ljubavi je jedino važno da volite i da verujete. Sa pravom osobom kompromisi zapravo i ne postoje, jer kada voliš pravog, ne postoje stvari koje bi ti smetale da tu osobu ne voliš. Da, toliko je jednostavno.

  • Kakvi su tvoji pogledi na prijateljstva nakon svih iskustava koja si imala?

Prijatelji su najvažnija stvar u mom životu. Smatram da je potrebno da budemo i povređeni i prokockani da bismo neke prave ljude cenili na dostojan način.

  • Šta možemo očekivati od tebe u budućnosti i kada će se knjiga naći u prodaji?

Za sada bih najavila samo promociju knjige, a ostale projekte na kojima radim bih sačuvala kao tajnu. Knjiga će se u prodaji naći sredinom maja.

  • I za kraj, šta bi poručila našim čitateljkama?

Pored toga što bih svima poručila da čitaju moju knjigu od trenutka kada se nađe u prodaji, dodala bih da kakvu god viziju imale u glavi, probiju sve granice i dođu do ostvarenja iste.

“Nisam ja ni lepa ni savršena. Imam mnogo mana, iskompleksirana sam i ponekad nestrpljiva, ali kada te volim, ja te ne volim samo malo, malkice, trunčić i mrvicu. Ne postoji relativna merna jedinica za ljubav – kad volim, ja te zaista volim. Tada me upoznaješ pravu, kakvu me niko ne zna. Golu u kuhinji, bez šminke, dok šetam u poderanoj majici, pevam i pravim doručak. Ja sam to. Ja nisam ništa više od toga. Učinim te empatičnim manipulatorom, prema mojoj ljubavi i slepo verujem da je nećeš prokockati nakon moje rečenice: “Evo ti moje srce i ja. Radi nam šta god hoćeš.” Uvek, i bez izuzetka, se ne pokajem zbog svog postupka. Prečesto i očekivano, na svoju ljubav se i okliznem. Nakon mog proklizavanja, polomljenih kostiju i krvi, niko me ne vozi kod ortopeda – idem sama. Svi pokušavaju da me upozore na zaleđene ulice i ivičnjake, a ja samo gazim i razmišljam kako ću proklizavanjem brže da stignem. Odgovaraju me od izbora koje pravim, ali ja i dalje volim, dok sama ne prestanem. Ne zaljubljujem se u najzgodnijeg dečka na plaži, u najboljeg igrača na terenu, u najuspešnijeg, najpametnijeg i najsavršenijeg čoveka za kojim se okreću svi… Ako te volim, ja te jednostavno volim, pa da si advokat, doktor, kamiondžija, putar, zidar ili prosjak, jednostavno… volim te, jer me činiš važnom, jer ti ne smeta što ne volim da se grlim kad legnem da spavam, jer ne voziš brzo kada sam u autu, jer ne sumnjaš u moje muške drugare, jer razumeš to što se plašim mraka iako sam odrasla, jer ti je lep moj ručak, moje noge, moj glas, kosa, dodir i ja sama. Ti nisi moj savršen drugi deo. Ti si moj čovek. Moj čovek dobija i moju ljubav, od žene koja nije savršena, ali ga savršeno voli. Skromna sam prema svojim manama, ali znam šta umem. To je stvar koju radim najbolje. Ne zanima mene ništa osim da volim… Ja ću da umrem od ljubavi.“

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ