MAMA I DETE     25.10.2018.

Pričamo sa mamama: Jovana Radojičić, iskustvo sa porođaja

Najzad sam je uspavala i ugrabila malo vremena da se prisetim porođaja i to iskustvo podelim sa dragom Jovanom iako smo više puta o roditeljstvu, trudnoći i porođaju razmenjivale po koju putem društvenih mreža. Znam da nam ovaj internet mnogo toga i lošeg donosi, ali ima se što šta i korisno pročitati, pa neka to nekome možda bude i ovaj moj tekst.
Trudnoća je dar, porođaj i majčinstvo jesu najveći blagoslov na svetu. Ali trudnice kad udju u 9.misle najviše na onaj teži deo- kako bebe dolaze na svet i koliko je zapravo to iskustvo nekome bilo predivno, a nekome traumatično. Porodila sam se 8.januara, u Aranđelovcu i odmah da dodam da ni u jednom momentu trudnoće nisam pomišljala da idem dalje od grada u koji sam se udala. Naslušala sam se:“Možda je bolje da ideš za Bg, ipak si prvorotka? Jesi li sigurna, ako nešto ne ide kako treba šalju te za Kragujevac? Da vidiš samo kakva je hrana i kupatilo!!“ Kad je moja mama mogla mene od 5kg da rodi u malom porodilištu u Lazarevcu, (koje je iznad dijalize, nije čak ni porodilište, taj status nema, a ni salu za carski) mogu i ja bez Fronta i Višegradske, bila mi je optimistična parola! O drugoj nisam ni mislila. Trudnoću i porođaj mi je vodio Dr.Slobodan Plećić i tom čoveku sam zahvala do neba, a i više. Moram da kažem da je moj doktor prvo jedan ogroman profesionalac i da sam bila u pravim rukama. Bio je strpljiv, nije pomišljao na carski rez, iako sam ja par puta nestrpljiva i u strahu zapitkivala mogu li tako, misleći biće mi lakše, što zbog probijanja termina 5 dana, a i prethodnih operacija i iskustava po bolnicama. Što da se mučim? Padalo mi je na pamet dok ne sednem sa njim.
Sve je počelo sa bolovima u 6h. Na moje insistiranje da nije to još ništa, supruga sam oterala na posao, ali se i prevarila jer je bol postajao sve intenzivniji i u jednakim vremenskim intervalima. U 11h odlazimo u bolnicu na ctg i saopštavaju mi da ostajem. Doktor nakon pregleda konstatuje da ja neću skoro, da je tek počelo. Po prirodi sam veliki paničar i hipohondar, ali od tog momenta kada je doktor rekao:“Pripremite je za salu“, ja postajem druga osoba. To je to, mislim se u sebi, nema nazad. Kad su sve izdržale i ja ću! Došlo je vreme da se nas dve najzad upoznamo! Moj doktor je inače bio dežuran prethodnog dana, i moja sreća kada vidim da ostaje i mene da porodi je bila ogromna. Imala sam poverenja u njega. Sama priprema brzo prođe i u 12h sam završila na stolu. Da dodam, bolnica u Aranđelovcu izgleda sasvim pristojno, čisto, porođajna sala je velika. Ima još jedna manja u slučaju više porođaja istovremeno. Na porođaju sam imala sjajne babice, Ružicu i Sandru, a i sve ostale babice i pedijatrijske sestre su bile sjajne, sposobne žene, spremne na šalu, sa osmehom, prema svim porodiljama koje su bile sa mnom u sobi. Niko nikoga nije molio ni za šta, one su nas obilazile, pomagale da ustanemo, da nas srede, pokažu sve oko dojenja. Ma sjajne!

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ