LIFESTYLE     12.08.2016.

Poznajemo li se mi?

Upoznaćeš me onda kada prestaneš kritikovati ono što misliš da jesam.

A bojim se da ne znaš mnogo.

Tvoja je igra taktika,

A ja plešem po osećaju.

Ti si rebus,

ali te pratim bolje nego što pretpostavljaš.

Između redova tajanstvenosti sakupljam mrve

I gradim svoj hram.

Jesmo li zaista snažni ili sam to samo ja?

 

Dok prilazim kolima, kao i obično telefoniraš i deluješ zamišljeno. Rutinski pozdrav.

Kao da se moja pojava ovde podrazumeva ili čak otežava novonastali trenutak.

Opet nemaš pojma kuda ćemo. Pitam se hoćeš li mi ikada dopustiti da budem žensko u toj vezi.

Prokleto dobro izgledaš, ali te mišićave ruke ne grle kako bi to muškarac radio, da zastrepim, a da se ipak osetim sigurno, da se naježim i zadrhtim od adrenalina. Ne smeta ti tišina dok te prekorevam u sebi, i zato tonem sve dublje.

Ti mene ne znaš. Ne želim da se uopšte pitam gde ćemo otići. Iznenadi me, vodi me. Povedi me na ples, u pozorište, na koncert ili…na krov zgrade? Ne volim patetiku, ali da smo samo sedeli i gledali u zvezde, bilo bi to nešto.

 

Znaš li uopšte kakva sam u onome čime se bavim? Kako me to ispunjava, šta ja to radim da bih bila bolja…možda mi treba podrška?

 

Upoznati osobu ne znači imati formular u glavi. Ko se to predstavlja ,,ličnim podacima’’?  Za mene, ono što je lično treba tek da otkriješ.

A o tome govore sitnice, ako dobro posmatraš.  Čitaj kako pišem. Pogledaj kakav ritam me pogađa kada se začuje muzika… Plesom bih ti tako mnogo rekla.

Čemu se oduševljavam, čemu težim, jesam li jaka, ili se pravim. Mada mi ništa draže ne bi bilo od par trenutaka dopuštene slabosti, za koje ne moram da brinem.

 

Vrtimo se u krug.  Ova vožnja postaje mi nelagodna i osećam muku u stomaku. Da li bi trebalo da sam i dalje ovde? Imam scenario u glavi, a radnja se odvija u već poznatom smeru…

 

,, I, gde ćemo? ‘‘ , ponavlja se pitanje.

 

,,Kući. Vozi me kući. ‘‘

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ