LIFESTYLE     22.09.2016.

Pismo maloj sebi

Da li ste ikada osetili potrebu da se obratite samom sebi? Plaši li Vas to? Kome biste se obratili radije? Sebi mladjem ili starijem deset godina? Koje teme biste pokrenuli? Pitanja je mnogo, a odgovore ćemo saznati samo ako se u tako nešto upustimo.

Draga mala ja,

Već neko vreme razmišljam kako da ti se obratim. Motiva je mnogo. Biću iskrena, ne kao što si ti, ali hoću koliko mi ovaj svet odraslih dozvoli. Nedostaješ mi. Biti odrastao i nije toliko interesantno kao što se činilo pre nego što si otišla. Ne mogu da se setim tačnog datuma kada si se povukla. Pamtim samo da je sa tobom nestala sva magija, a veći deo mog života okupirale su obaveze. Ljudi kažu da se to uglavnom dešava oko  18e godine. Ipak mislim, da si ti ostala malo duže.Opirala si se, nisi dozvolila tako lako da neko drugi zauzme tvoje mesto. Neko zreo i potencijalno iskvaren. Znam da ti se nije odlazilo. Negovala sam dete u sebi mnogo duže nego moji vršnjaci, a da se ja pitam verovatno bi to još duže trajalo. Jesam li neodgovorna i neozbiljna zbog toga?  Zahvalna sam ti što me nikada nisi do kraja napustila. Volela bih da se mogu  vratiti u tvoje vreme bez predrasuda, etiketa i očekivanja.  Srećna sam i setna kada mislim na tebe. Pitam se, jesam li te izdala? Da li me je progutala svakodnevnica? Volela bih da dolaziš češće, a ne samo kada su godišnji odmori i razbribriga. Kada te nema pokušavam u ljudima oko sebe pronaći nekog tebi sličnog. Takvi se lako prepoznaju. Oni gledaju u oči kada razgovaraju, ne lažu, ne kalkulišu i nemaju zlu nameru. Takvih je malo. To umete samo vi, deca. Zanima me još, jesam li ispunila tvoja očekivanja? Da li sam ostala dosledna i u moru obaveza? Šta misliš o stvarima koje sada volim? Za ljude ne smem ni da pitam? Kako ti se dopada moj humor? I nije loš, ali osmeh nije kao tvoj. Ne smejem se tako kako si samo ti umela. Polako, ali sigurno ostavljam utisak tužne osobe. Ako te slučajno zanima, a kakvu te pamtim sve te zanima, nisam. Nisam ni nezadovoljna, samo  sam nostalgična za bezbrižnim danima. Možda sam i bezobrazna, setim te se samo kada me umori negativna energija odraslog sveta. Pitala bih te još, šta misliš o tome što sam naučila da se ugrizem za jezik kada je to potrebno? Ti  to nisi umela. Znala si i ti da brojiš do deset, ma i do sto. Ali nisi htela. Uvek si reagovala na prvu. Nemoj misliti da te kritikujem, samo kažem. Borila sam se kao sa vetrenjačama dok to nisam uspela. Jesi li primetila da se neke stvari ipak nisu promenile? I dalje ne volim mlake stvari. Ni hranu, ni ljude, ni emocije. I dalje cenim lojalnost i gnušam se prolaznosti. I daje me ljutnja brzo prođe, ne kao tebe, ali ne dam se. I dalje se radoznalo pitam šta će biti sutra i još verujem da će nešto dobro.

Hvala ti što si me naučila koliko je bitno biti srećan, dobar i svoj.

Hvala ti što si borca za pravdu ostavila meni.

Iskreno,

 

Tvoja odrasla, lošija verzija.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ