LIFESTYLE     18.09.2016.

Pauza za miris kafe i dima

Šarenilo ljudi, starih i novih ljubavi, vere i nadanja. Sve izlučevine našeg uma stanu u pauzu za kafu. Dozvolimo im da isplivaju između poslova, s pogledom u daljinu. Bilo da sedimo na nekakvom pločniku blizu premirisnog restorana ili na terasi nekakvog oblakodera. U društvu ljudi, kućnih ljubimaca ili samoće, imamo polovinu sata da rezimiramo dan vukući dim stapića medju prstiju.

Znamo da sve prerađevine supstance zvane kafa nisu zdrave, kao ni dim cigareta kojim sa uživanjem stvaramo oblike u vazduhu, pa ipak sav društveno-savremeni svet ne pauzira bez te dve neprevaziđene ljubavi. Zamisao trenutaka odmora uz bananu i čaj, jeste u neku ruku, zastrašujuće, ljudima sa prostora Balkana, daleko. Kako ogovarati nekog uz bananu i čaj? Pregršt suza i korpa smeha.

Za utehu, banana nije dovoljna za zdravo funkcionisanje organizma, uglavnom su skupe, uvozne i zelene, dok je čaj, donešen sa Istoka, čitava Umetnost, neuklopljiva u izlučevine uma. Još je veće prisustvo manipulacije ljudi čajem nego kafom. Čaj kao supstanca, opasna i mamljiva, mirisna, teška za stomak i za pripremu, ne može stati u pola sata pauze, na pločniku, ili se dovoljno brzo ohladiti, na visini zgrade odakle posmatramo grad.

Dok se bezuspešno borimo sa nezdravim izborima tečnosti koje pijemo, ili premalo zdrave hrane koju jedemo, znamo šta nas čeka: “Znoja i rada puna sudopera.” Sudopera koju smo sinoć ili jutros ostavili prepunu, dok se sudovi polako klate, gadljivi oku, čekaju nas nakon posla, željenog ili ne. Čime god da se bavimo u životu, od prepune sudopere ne možemo pobeći. Dodaćemo i ko zna koju po redu šolju kafe na vrh piramide.

Bližimo se kraju posla tekućeg dana uz “prazan oblačak misli”. Zamišljamo kako se krećemo ka prepunom busu koji jedva klizi nakrivljen na stranu duž ulice ili kroz tunel. Uprkos pretnje lošeg prevoza i stanja naše kuhinje, radujemo se jer znamo da nas pred prvi zalazak svetla čeka “sunce u očima i znojenje duž ulica”. Ravnomerno ponavljajući smenu u nogama dok hodamo, uživo ili preko telefona, tableta i ostalih prenosivih uređaja, prepoznajemo reči i note, “čujstvo raznolikih jezika”.

drink-coffee-and-beans-1080p-hd-wallpaper

Kad okrenemo glavu, u pravcu gde jure deca mašući rukama, osetićemo “lepost u parku i trčanje od lakoće”.

Nakon što smo stigli kući, sa decom ili bez, preživeli sudoperu i još jedan loš dan na poslu, prespavali kasno poslepodne i shvatili da nemamo snage za bilo kakvu vrstu telesne vežbe, zatičemo “na tepihu pun stomak smeha, u vidu krznene lopte našeg najboljeg terapeuta na četiri noge, mačke, ili psa sa balama na sve strane.

Uz smeh, znamo da nam se opet pije kafa i drži smotuljak uvijenog papira. Samo bez vikanja i problema, zvocanja i naredbi, koje se poput hobotnica, koje još nismo probali da jedemo, a kažu da jesu zdrav izbor ručka, mada čudnog mirisa, protežu od posla pa sve do kuće, gde, gle čuda, dobijaju svoj nastavak. “Veče za suze i probleme oko predstavljanja, sebe drugima i druge sebi.”

Dragoceno je saznanje svačijih omiljenih trenutaka ili perioda dana. Meni je noć. Veliko “mute” na ceo svet. Noć, za papire i stvaranje.

Prilaz prozoru, kuće gde živimo ili zgrade gde stanujemo, dok kršimo sva moguća pravila zdrave ishrane, daje prostor posmatranja tuđih života. Nekada, možda, pred san, poželimo da pobegnemo iz svoje kože i probudimo se u telu neke druge osobe iz komšiluka, da osetimo, čisto iz radoznalosti da li je njihov svet pitomiji i manje komplikovan. Odlazimo u krevet, pred zoru, znajući da nije. Šarene lampice maštolikog dana.

Uz omiljeni zvuk alarma, budi nas najnezdraviji miris na svetu. Miris kafe i cigareta.

 

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ