LIFESTYLE     16.08.2016.

Oslobodite se! Srušite sve zidove oko sebe

Izuzetno delikatna stvar. Veoma je teško taj urođeni… Usađeni zid oko sebe spustiti donekle, potpuno… Ma kako god. Ne padne mi na pamet čak ni da uzmem čekić i delić po delić da ruiniram. Bar pomalo. Ali, na prilično dobar način, za mene.

Ne dam se. Pitaju se, pitam se… Zašto? Podsvest me vozi kao rolerkoster. Turbulentno i napadno me kljuca. Iz svake pore kulja želja za vriskom. Da se oslobodim. Oslobodim svakog ograničenja koje sam sebi nehotice postavila. Svakog tupavog standarda, koji me na duže staze ne čini srećnom. Samo koliko na siiitne momente. Ma zavarava. Slobodna sam, ali ne toliko koliko bi svaki pedalj mog mozga, srca i tela to želeo. Kao savršeno mamino i tatino dete, koje je uvek poštovalo svako njihovo merilo življena… Kako da odskoči sada? Kako da se samo fokusira na to, da SEBE  učini ponosnom, bez obzira na druge? Iznova i iznova me noć baci u kovitlac i ne da mira. Sve najcrnje ispliva iz mene.

Pokušavajući da potisnem, samo biva gore. Kada ostanem u četiri zida, imam osećaj da se sužavaju. Pritiskaju me, skoro da kosti lome. A, preplitanje misli su slomili, do kraja!

Sreća koja postoji duboko u meni želi TRENUTNO da bude prisutna u mom životu, a ne da je odložim za kasnije. Kao što radim. I posle jurim, a jedva da mogu da je stignem. Ljudima branim da mi se približe. Teram ih, nesvesno… Valjda.. Ali, ne želim to, zaista. Strah od vezivanja za druge osobe ume da me uništi na momente. Iskustva ili pak nešto urođeno, svašta tu postoji. Nešto u meni se bori, i prevagne na drugu stranu. U većini slučaja.  Na mračniju stranu. Večiti štit koji se nastanio oko mene ni da mrdne. A, ni ja nešto ne ulažem napor da ga srušim.

 

Ne želim da me slome barikade. Želim JA njih da slomim. Potpuno ne, ali dovoljno dosta da pustim kompletnu SLOBODU i LUDOST van, i da otvorim vrata za primanje drugih ljudi u život.

 

 

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ