LIFESTYLE     16.09.2016.

Opraštanje- najteža ili najlepša stvar na svetu?

„Opraštanje je odricanje od mog prava da te mrzim zbog toga što si me provedio.“

 Složićete se sjajno zvuči, ali koliko je to jednostavno u realnosti?  Dilema oko opraštanja okupira pažnju brojnih psihologa, čak i religije imaju podeljeno mišljenje na ovu temu. Ljudi su skloni tome da osuđuju i teško nalaze opravdanje i oproštaj za one koji su ih povredili. Osveta im često deluje kao bolja opcija. Možda, ali samo na prvi pogled. Za onog koji želi da vidi, postoji bezbroj razloga zašto je oproštaj nešto najlepše sto sebi i drugima može prirediti. Kada zavirite dublje u sebe shvatićete da oprostiti nekome ne mora nužno da znači i nastavak bliskosti sa osobom koja vas je povredila. Oprostiti znači napustiti osećaj ogorčenosti, odbojnosti i gneva. Prihvatiti tuđu grešku i zbog nje ne zanemariti sve ostale kvalitete osobe koja vam je nanela zlo. Za to je ponekad potrebno vreme.

Na tom putu neophodno je sagledati širu sliku problema, uzrok i posledicu, preuzeti odgovornost na sebe, ne oslanjajući se na tuđe greške. Baš zbog toga što oprostiti nije ni malo lako, to ni ne ume svako.

kk

Moj utisak je da ne postoji ništa lepše od unutrašnjeg zadovoljstva, a ono se ne može postići bez oproštaja. Na licu osobe koja ume da prašta nećete videti tragove neostvarenosti i promašenosti. Osoba koja je naučila da u svemu traži lepo ne robuje nesigurnošću i nezadovoljstvom. Ona zna da je to njena najveća vrlina, a nikako slabost. Takve osobe su jake i plene svojom stabilnošću. Njihov put ne podrazumeva moranje i obavezu, za njih je oproštaj sloboda i način da neguju ono najlepše što imaju. Nasuprot tome, kada ne uspete nekome da oprostite sav gnev koji osećate bilo da se svetite ili ne kazna je za vas same. Najčešće zadržavanjem osećaja boli i očaja kažnjavete sami sebe jer ste dopustili nekome da vam nanese bol. Tako zapravo sami sebe osuđujete na nastavak konflikta što je zasigurno pogrešna strategija. Mudri ljudi uspevaju da na svaku bol gledaju kao na izazov koji mogu prihvatiti,ali ne moraju. Ako je tuđa greška bila poziv na sukob, na nama samima je da taj poziv odbijemo. Svaki put kada se to ne dogodi teret sukoba se prenosi na nas i narušava nam unutrašnji mir. Isto tako, neretke su situacije kada su nam tuđe greške izgovor za otpočinjanje sukoba.

Za mene je nepraštanje i uzvraćanje uvrede ili bilo kakvo nanošenje boli  tlo gde je neuspeh zagarantovan i pobeda ne postoji. Čak i kada mislite da je ima, njen ukus je gorak.  Oproštaj je prva stanica na putu do sreće. Šta čekate!?

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ