JollyMamma     18.10.2018.

Oporavak od porođaja i prva tri meseca sa bebom

Drage naše mame,

Mi smo zvanično kročili pre malo manje od 1o dana u četvrti mesec roditeljstva. Prva asocijacija na sve te mesece je – turbulentno!

Potrudiću se da koliko mogu sažetije podelim sa vama moje oporavak od porođaja, koji već znate da nije prošao baš dobro, a i sve ove mesece s bebom, ulogom majke itd.

Prvi dan kući i sigurno ceo prvi mesec ja sam bila u fazonu da ne znam šta me snašlo. Pomešane emocije, od kojih, neću vas lagati dosta i nije bilo baš lepih. Sreća i ljubav prema detetu je sve vreme tu i kroz ove mesece je naravno sve jača, neverovatna… ali… Mislila sam sve vreme da sam informisana, da ću i te kako znati kako i šta treba sa bebom. Odmah mogu reći, knjige ne pomažu haha. Ok, svakako znači da se ne nađete, što bi se narodski rekli u neobranom grožđu, međutim 90% situacija s bebom, pogotovo u prvom mesecu su –  reaguj sada i odmah. Doduše i kasnije verovatno. Meni je prvi šok bio kako da ga kupamo, a da se ne iskliza iz ruku, da ne pokvasimo pupak itd. Jako sam se plašila toga! Nama je najlakše bilo da tih prvih sedam dana Viktora kupamo preko ruke, ne spuštajući ga u kadicu. Tako smo bili sigurni da nećemo pokvasiti pupak, a tata ga je držao u svojim jakim rukama hehe.

Što se tiče proveravanja da li diše, kako spava i slično. To smo radili i radimo non stop. Mislim da ne postoji roditelj koji to ne radi i neće raditi. Buđenje noću mi je palo neverovatno teško. Promenilo me skroz. I to mi je slobodno mogu reći najteže palo. Morala sam da smirujem samu sebe i tešim se, da budem svesna da to moram da prihvatim i da će to trajati… ko zna koliko.

Dojenje! To je jedna velika priča za sebe o kojoj ću naravno posebno pisati. Tu se već svašta prolazi i nekim mama veoma teško pada. Ja na svu sreću nisam imala problema s tim, ali sam imala s drugom stranom novčića. Svakako uz savete stručnjaka i dobru pomoć i ovo postaje jedno prelepo iskustvo.

Naš najveći problem i najveće cimanje kreće s pune dve nedelje, a to su GRČEVI. Ne znam kakva je situacija sa drugim bebama, ali nas su VEOMA namučili. Imamo bebu koja je jako glasna i koja je znala nekad i po ceo dan da isplače. Uteha je bila jedina što je bar noću spavao fino. Koliko se to može reći za bebu… ali eto, budio se svega možda dva do tri puta. Ono što smo mi isprobavali da mu pomognemo oko istih su, ColiPrev kapi, Espumisan, BioGaia, termofor za grejanja stomačića i čajevi za grčeve. Apsolutno ništa nije pomoglo! Pazila sam i šta jedem, jer su mi svi rekli da i hrana koju ja unosim utiče na pojavu grčeva. Ono što ga je par dana smirivalo su bili beli zvuci i čuvene aplikacije stvorene za to. S tim što je i to brzo izgustirao. Onda sam shvatila da i tu moram da prihvatim situaciju i izdržim. Sa neka 2ipo meseca, malo kasnije oni su umanjili i sada ih više nemamo.

Onda prvo cimanje i strah idu i sa prvom kontrolom, sa mesec dana. Vakcine je sve do sada super prihvatio i mogu reći da sam rodila junaka što se tiče trpljenja bola haha, ali naše muke nastaju sa dojenjem, njegovim napredovanjem itd. O tome želim da vam pišem u narednom postu, jer sam sigurna da će mnogim mama značiti.

Sa mesec ipo dana smo se ne znam sada ni kako usudili da odemo na put, Savetovali smo se sa našim pedijatrom, patronažnom sestrom… s obzirom da je bio avgust i ogromna vrućina u Beogradu, svi su nam rekli da je to odlična ideja. Put nije bio dug, neka tri ipo sata, do 4 max. Išli smo u Višegrad kod svekra i svekrve. Ovo je najviše trebalo meni, jer sam se osećala užasno loše psihički.

Tamo nam je bilo super i nismo imali nikavih problema, beba je ceo put prespavala, ali povratak je bio užasan. Grčevi, a valjda je bio i svesniji svega i ceo put je plakao. Tamo smo bili 2o dana.

Mislim da je to do deteta, a možda i snalažljivosti iskusnih roditelja, ali ja sam tada sebi rekla da ćemo sačekati dobar period pre nego se usudimo na sličnu egzibiciju.

Mogu da potvrdim da je ovo period navikavanja na bebu i da pokušate da shvatite šta vaše dete želi, zašto plače, kako funkcioniše. Ja mogu reći da je Viktor pre svega jedna veoma živahna beba, tempreamentna. Na kontroli pre par dana, doktorka nam je rekla da on radi neke stvari koje rade bebe sa pet meseci. Okreće se, uzima stvari u šakice itd. Zbog toga on nije od onih beba koje napreduju po kilogram ipo, a mene je to veoma brinulo na početku. To je isto veoma bitan savet. Ne slušajte druge. Zapravo poslušajte, ali vi vaše dete poznajte najbolje, Povezani ste mnogo pre njegovog rođenja. Ja sam imala tu lošu naviku da previše slušam druge, da utiču na mene i da njega poredim s drugim bebama. Kako od ove sestre beba spava celu noć, a moja ne? A kako je od ove drugarice beba napredovala 1,5kg, a moja samo par grama? Jer vaša beba je vaša beba, nije drugaričina, sestrina, tetkina.

Mogu slobodno reći da u ovom periodu ono što mi je najviše smetalo su saveti, koji treba da su dobronamerni, a zapravo su kritike ljudi koji svrate jednom u dve nedelje da vide dete, ali već o njemu znaju više nego mi roditelji.

I još jedna stvar, koja me baš živcira je kada kažu za bebu od dva meseca da je razmažena. Naviknuta na ruke. Kojom logikom?

Smatram da sve mame treba da prihvate novonostalu situaciju, život se zaista menja, ali zašto sve to ne bi bilo jedno predivno iskustvo koliko god teško? Budite svoje, vi ste jedna jedinstvena mama svom detetu. Budite srećne, i ono će biti! Tako malenoj bebi je mama sve! Skrovište, uteha, ljubav, zaštita, izvor hrane… sve!

OPORAVAK

Oporavak od porođaja nije lak! Nije slučajno što postoji staro verovanje da beba i mama treba da odmaraju, bez uznemiravanja prvih 40 dana. Ja sam nakon porođaja imala 7 šavova. Od kojih je pet bilo spolja i dva unutra. Ne moram da pričam da me to upravo najviše bolelo i smetalo mi. U porodilištu su mi rekli da na ranu ne stavljam ništa da bi što pre bila osušena i konci će ispasti ili će ih prosto koža prihvatiti. Ono što morate znati da je period oporavka kod svake mame individualan. Neka se oporavi posle 10 dana, konci brzo spadnu, a većini mama čak ni posle 40 dana. Meni je trebalo svih 40 dana da otpadnu konci i ja krenem normalno da funkcionišem. Kući sam ipak s vremena na vreme stavljala rivanol, jer mi je jako prijao. Hladio je ranu. Pranje i higijena rane je naravno obavezna. Sedenja na stranu, a nikako direktno na ranu takođe. Ne treba dizati teško. U ovom periodu pomoć supruga i bližnjih je najpotrebnija. Kao što sam rekla, trebalo mi je 40 dana da končići otpadnu, i kada su krenuli, za 3 dana su spali svi. Jedan mi je zadavao muku i delovao je zagnojeno, a nakon pregleda kod ginekologa rečeno mi je da je to normalan ishod i da zapravo koža izbacuje tako konac koji je bio pod njom. Što se tiče krvarenja i to je individualno. Ja sam krvarila vrlo malo prvih 20 dana, onda 10 dana nisam, pa sam na kraju opet 5 dana dobila manje krvarenje koje je prestalo. Takođe, ono što mnoge mame uplaši, a sasvim je normalno, da se može pojaviti i iscedak,poput sekreta koji ima veoma neugodan miris. Ja sam se bila uplašila da nisam dobila neku infekciju, ali mi je takođe doktor rekao da je i to jedan vid čišćenja onoga što se gomilalo punih 9 meseci. Naravno, uvek treba proveriti da se ipak ne radi o nekom vidu infekcije. Na mom otpusnom listu iz porodilišta je pisalo da je kontrola za 4-6 nedelja, a onda mi je jedna babica rekla da slobodno sačekam i malo više da me pregled ne bi boleo. Ja nisam čekala, Otišla sam u petoj nedelji na kontrolu i nimalo nije bila bolna. Poptuno isto kao i pre trudnoće i porođaja. Nisam koristila nikakve lekove ni u porodilištu ni nakon njega. Ovo pišem jer sam čula dosta komentara gde su mame pile svašta za vraćanje materice i slično. E sada, što se tiče psihičkog oporavka od tog čina. Mislim da još nije potpun i ne znam kada će biti. Smatram da sam psihički veoma snažna osoba, ali moje ne tako lepo iskustvo je ipak ostavilo neki ožiljak. No, to je zaista i nebitno naspram sreće i ljubavi koju dobijate. Prvi osmeh, kada krenu da guču, stežu vas za prst…a šta me tek lepo čeka.

Ovo je sve jedna jako sažeta priča, ali želim da kažem svim budućim mamama, da sam im na raspolaganju za sve priče, deljenje iskustava, preporuke 24h… kao što smo i do sada pomagale jedna drugoj. Meni je takođe neizmerno značila svaka pomoć, podrška mama koje nisam upoznala, ali se osećam sa njima jako blisko.

 

FOTOGRAFIJE SU ZABRANJENE ZA PREUZIMANJE!

Fotografisala Smiljka Boškov

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ