LIFESTYLE     07.07.2016.

Možda nebo zna…

Možda nebo zna koliko mi teško pada pomisao da je još jedan mart prošao, da dolazi još jedan jul, da će proći još jedan septembar. Bez nas. Možda nebo zna koliko se kida svaki delić moje utrobe dok mislim o nama. O nama nekada. Mladim, srećnim i zajubljenim. Možda nebo zna. Potajno prezirem svaki dašak vazduha koji me vrati dve godine unazad svaki put kad vidim da sija sunce u Beogradu. A i volim u isti mah. Pokušala sam ja da zavolim nove korake i ruke. Ljubile su me usne kao da i nisu. Ja nigde nisam našla tebe. Tebe su kiše sprale, tebe su vetrovi odneli. Tebe je život izbrisao.

A nije.

Ima te kao nikada pre. I dok ovo pišem gutam knedle, zadržavam suze da ni ova četiri zida ne vide moju slabost. A nebo zna moju ljubav koja bledi, a boli. Rekli su mi davno da rana kada zarasta svrbi. Dok boli, neće prestati. Tom istom nebu molim se da me rana zasvrbi, da zaraste i prođe. Ali nebo zna da ono unutra ne prolazi tek tako. Mnogo će sunca sijati kao onda, mnogo će kiša prati moju ranu dok ne zaraste, mnogo će puta zidovi gledati moje suze. A ti ćuti, tiho suzama, kada niko ne gleda, speri naš greh, naše želje. Nebu priznaj. Ono će znati. I ja ću znati. Danas. Sutra. Zauvek. Jer kome je greh ljubav, teško zaboraviti može.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ