LIFESTYLE     07.10.2017.

Moj život, srećan život

Svet je preplavljen „učiteljima života“, raznim duhovnim treninzima, kursevima za unapređenje života, i to nam pokazuje ljudsku potrebu za duhovnim vrednostima i pronalaženjem unutrašnje snage koja čuči negde u nama. I to je dobro, jer dok imamo potrebu za promenama, koje vode ka sazrevanju naše duhovnosti, za čoveka još uvek ima nade. Činjenica da se veliki broj populacije odlučuje da potraži ovakvu vrstu pomoći, znači da se naše pesimistično okruženje pretvara u optimistično društvo, koje počinje da veruje prvo u sebe, a zatim u ljude oko sebe. Ipak, nema prakse bez teorije, ako nismo savladali osnovne korake iz teorijskog dela, teško da možemo biti dobri u praksi. Da bismo mogli da živimo onako kako želimo, moramo da naučimo kako da se ponašamo prvenstveno prema sebi, svojim nagonima, težnjama; da naučimo kako da svoje zdrave želje proizvodimo i projektujemo ih u stvarnost.

Gomila ljudi daje ogroman novac da bi naučili „tajne“ života. Te tajne života su nematerijalne, one nemaju materijalnu vrednost a ipak ih prodajemo za novac, i to se može osuditi kao „skrnavljenje“ duhovnosti. Jer ako tako nešto „sveto“ kao što je znanje, kao što je pomoć, prodajete, vaš moral i namera se može dovesti pod znak pitanja. Ali ako posmatramo sa druge strane, da svet u kojem živimo se upravo sastoji iz „razmene robe“, da je razmena sredstava neizostavna, kao uslovno rečeno, uopšte uslov opstanka, onda life coachingne može da se tretira kao obično „prodavanje magle“, jer većina onih koji sa tog putovanja „dođu“ nazad u svet, obično kažu da su dobili i zaradili neopisivo više nego što su dali. A vođe, kao i svako ljudsko biće, imaju svoje potrebe. Kako fiziološke, tako i materijalne. Novac je nužno zlo. Ako neki ljudi imaju dar da pomažu drugima, potrebna im je finansijska samostalnost za takvo ispoljenje. I to je ok. Ista stvar je i sa profesorima, koji za razliku od životnih trenera preko institucije dobijaju platu za svoje znanje.

Međutim, niko od nas neće uspeti da umno ozdravi, napreduje, pa i izleči svoju dušu, ako na to nije spreman. Ako dobro ne zaviri u svoju unutrašnjost i ne postavi sebi pitanje „ko sam ja?“ „šta sam ja?“, i nakon toga se ne afirmiše. Kažu da je prvi korak ka duhovnom ozdravljenju afirmacija, prihvatanje. Ali ne prihvatanje kao pomirenje sa sudbinom, tu sam gde jesam i ne mogu dalje, već prihvatanje sebe na pozitivan način. Tek tada su promene moguće. To se najbolje može uporediti sa rađanjem filozofije. Pre nego što se misaoni filozofski tok razvio, a poznato je da se razvio u staroj Grčkoj, Grci su živeli kao narod koji je bio zarobljen u mitološkim predstavama. Sve nedaće i nesreće pripisivali su božijoj asistenciji, i živeli pomireni sa sudbinom koja ih je zadesila. Ali kako je valjda um čudo koje je čoveku dato, bilo je verovatno prirodno da se čovek otrgne iz „tuđeg“ života, i vrati sebi. Tako zhvaljujući zrelosti duha nastala je filozofija kao vrhunac ljudskog intelekta. Isto se dešava i sa afirmacijom. Taj korak koji napravimo, korak je kojim naš duh postaje punoletan. Ali nismo svi uvek spremni onda kada želimo, za to je potrebno vreme. Teško je razumeti zašto se u našem životu i dalje ništa ne menja a imamo toliko jaku volju o kojoj slušamo na svakom koraku, toliko jaku želju, a i dalje ne dobijamo krila da poletimo u neki novi život.. Zato što čovek prosto nije mašina koju ćemo nadograditi delom i time je učiniti kvalitetnijom. Za kvalitet je potrebno vremena. Potrebna je spremnost. I zato nam nekada nije dovoljno ni hiljadu časova lekcija o sreći, ako sami nismo spremni na promene. Najbolji učitelj nalazi se unutra, u nama. I on čeka, čeka da njegovo vreme dođe. Ne odustaj! Ako postavimo sebi cilj, na primer da danas nećemo ničemu dozvoliti da nas iznervira, a desi se situacija koja nam pokvari raspoloženje, ne smemo odustati, jer ne moguje uvek samo izgovor.Mi rastemo, naše duhovno stanje je kao dete koje se razvija, mi ga „vaspitavamo“. Kao i za decu, i za nas same je potrebno tolerancije i strpljenja. Bilo da istinu tražimo sami, ili nam za to pomaže neko drugo duhovno biće, naoružajte se strpljenjem, jer volju sigurno svako od nas nosi u sebi. Istinu nazivamo tajnom kako biti istinski srećan, jer to je jedina apsolutna istina. Radite na sebi, svaki dan, svaki sat. Učite i uzimajte sve od života jer zato i jesmo tu. Da učimo, da volimo, da stvaramo.. Ne osuđujte, ne tražite loše stvari jer će vam izmaknuti one dobre. Naučite da odbijate sve negativno od sebe. Istražujte, jer radoznalost je vrlina. I što je najbitnije, sledite svoje srce, jer samo ono će znati pravi put. Ono je ključ svakog uspeha. Srećno!

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ