INTERVJU     02.07.2016.

Mlada heroina- Jelena Teodorović

Koliko vas je nekada poželelo da iskaže tu buktinju humanosti, u svim mogućim segmentima, gde je pomoć potrebna?

Jelena Teodorović je odlučila da sa nama podeli svoj human gest u  izuzetno teškoj situaciji, gde je ogroman broj ljudi vapio za pomoći.

Ovim intervjuom želim isto tako i da u vama probudim tu empatičnu stranu, koju znam da imate! Apsolutno je svi imamo. Nemojte je blokirati, sputavati. Pustite i nju da radi svoje. Ne možete nikada oštetiti sebe pomažući drugima.

image

 

    1.Šta su poplave izazvale u tebi, kada si odlučila da se zauzmeš toliko za Srbiju, izuzev         što si Srpkinja?

 

-Kada sam tog maja, pre dve godine čula sta je zadesilo moj narod, a s obzirom da zivim u Austriji (i dalje verujem u ljudsku humanost), osetila sam veliku empatiju i potrebu da im nekako pomognem. Naravno, kao osoba od 18 godina nisam ni mogla da pretpostavim sta će se sve naći na tom putu.

 

  1. Da li su se na pravovremen način odazvale austrijske vlasti?

 

-Austrijske vlasti su nam izašle u susret u mnogo većoj meri nego što je to bilo očekivano! Helikopter sa spasiocima i čamcima je poslat svega nekoliko sati nakon slanja apela i molbe za pomoć. Naravno, nije baš sve islo po planu i onako kako smo planirali, ali svakako, ono što smo najmanje očekivali je da su, nažalost, najveće probleme stvorili ljudi iz ‘Crvenog krsta’, na čiju smo se pomoć najviše oslanjali. Ali, zahvaljujući ogromnoj želji i upornosti, zajedničkim snagama smo uspevali da pronađemo druge načine do ostvarenja ciljeva koje smo zacrtali.

 

  1. Do kojih granica si morala da ideš, da bi dobila pomoć i podršku?

 

-S obzirom da nas kao grupu veoma mladih ljudi često nisu shvatali ozbiljno, morali smo mnogo da se borimo, zalažemo, zovemo, ne spavamo, razmišljamo i tražimo okolne načine da naše ideje sprovedemo u delo. Bilo je trenutaka kada smo mislili da je najbolje odustati, ali uz međusobnu podršku i sinhronizovanost nikada nismo dozvolili da dođe do toga. I sada sam vrlo ponosna na zajedničke uspehe, jer slobodno mogu reći da smo funkcionisali bolje nego mnoge organizacije i udruženja koji postoje već dugi niz godina.

 

  1. Da li si učestovala u još nekoj humanitarnoj organizaciji?

 

-Samim tim da je i ta humanitarna akcija trajala mnogo duže nego što je to bilo predviđeno, odnosno umesto 2 dana, zahvaljujući sjajnom odzivu ex-yu stanovništva u Beču, sa ponosom mogu reći da smo ta dva dana ‘malo’ produžili, te smo sa akcijom završili tek posle 3 meseca. Nakon toga mi je trebao psihički oporavak, te nisam imala snage da se više igde uključujem.(smeh)

 

  1. Razmisljaš li da pokreneš neku svoju?

 

-Razmišljam često o tome, i svašta imam u planu. Ali, da ne otkrivam prebrzo, još je sve to sveže i u razradi.

 

 

  1. Kao mlada osoba, koja je toliko humanosti pokazala u veoma delikatnoj situaciji, kao što je poplava, sta bi imala da poruciš, na kontu toga, svojim vršnjacima?

 

-Ne postoji lepši osećaj, nego da znaš da si nekome uspeo da bar na trenutak pomogneš u borbi sa problemima, u tako strašnoj situaciji koja se maltene odvila preko noći. Ne dozvolite da spoljni uticaji, loši komentari i obeshrabrenja nadjačaju vašu ljudskost!

 

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ