LIFESTYLE     08.11.2016.

„Loša“ istina ili „dobra“ laž?

Jedna reč na vrhu jezika. Obično jednostavna, služi da nam pomogne u odnosima sa drugima. Zajednička svim ljudima sveta, različitih jezika i kulture, verskih pripadnosti. Toliko bliska, koliko smo manje u stanju da je jezički iznesemo drugoj osobi. Istina.

Bilo u komunikaciji, dobrim svakodnevnim dešavanjima ili onim lošim, životnim, istina obično biva baš ono čime ne želimo da povredimo voljenu osobu, prijatelja ili dela porodice. Nekako odbijamo da prihvatimo da zapravo laž jeste ta koja povređuje. Sami se često zapitamo, šta je laž, a šta istina, njihove sličnosti i razlike, utvrđene granice među njima od strane društva ili našeg uma. Filozofi su se u dosta bavili tom temom; pretpostavićemo da su želeli pomoći, ali kako to obično biva, želja za pomoću nas vrlo često vodi sve dublje u blato, u problem, u srž istine. Zapravo srž laži jeste istina. Da bismo preformulisali neku zamisao i skrojili je po svojoj volji, po načinu na koji nam se čini da ćemo bolje proći, mi zapravo uvek krenemo od istine. Istina je uvek sam početak, baza našeg putovanja. Laži nastaju u problemima.

Krenućemo od jednostavnog primera uzevši filozofiju kao hranu: Parmenid je jednom rekao da se do istine dolazi mišljenjem i da je to njen princip. Malo složeniji pristup stoji u onom svima čuvenom: „ Drag mi je Platon, ali mi je draža Istina.“  Istina tragedije je u tragediji istine. Platon zasniva filozofiju tragedije na drevnom sporu između filozofije i poezije, između ozbiljne ljubavi prema istini i neozbiljne, lucidne ljubavi prema fascinantnom prividu. No ljubav prema istini može se potvrditi i očuvati samo preko nasilja i kao nasilje. Da bi opravdao nasilno potiskivanje ljubavi u mržnju, Platon izjavljuje: nijednog čoveka ne smemo ceniti više od istine! Istina je više vredna, više vredna od čoveka.

U ime istine Platona se odriče njegov najbolji učenik Aristotel, jer ljubav prema istini je više vredna od ljubavi prema prijatelju. Otkud ta superiorna vrednost istine?

Ona izvire iz žrtve koju mora dati čovek i time umanjiti svoju vrednost da bi bio vredan istine. Trebalo bi biti u stanju stati pred drugog i reći, ako je stvar već u rečima, ono što jeste. Samo nam tu filozofija komplikuje stvari. Ono što jeste i što mi mislimo da jeste ne mora uvek biti jednako. Samim tim želimo istaći da je za svakoga istina nešto drugo, a zapravo nije. Istina je poput Boga, jedna, samo postoji više pristupa ili verovanja u istu. O Istini je pre osamnaest vekova rekao Isus Hrist sledeće: ”Dakle, ti si kralj? upita ga Pilat: “Dobro veliš, odgovori mu Isus, ja sam kralj. Ja sam se zato rodio i zato došao na svet da svedočim za Istinu. Svako ko je prijatelj Istine sluša moj glas” Šta je istina?- upita ga Pilat……”(Jv.18:37,38). Pilat nije čekao odgovor na postavljeno pitanje, već je izašao pred masu da kaže da se na Isusu ne vidi krivica. Nije hteo čuti odgovor na svoje pitanje jer se plašio da bi odgovor potpuno promenio smer njegovog života.

Istina menja naš život iz korena, jer nas čini bližim korenima svih nas, dalje od spoljašnjosti, od buke grada, dalje od naših besmislenih svađa, bliže kolevci stvari, bliže Pilatu, njegovoj nerazumnosti i neverici i bliže propovedima mladog čoveka zvanog Isust Hrist. Zapravo što više napredujemo kao ljudi sve više smo u stanju da govorimo ono što jeste i da budemo u stanju da prepoznamo suštinu dešavanja, a ne ono što mislimo da nam se dešava.

Ono što nažalost istina često sa sobom nosi jeste nasilje. Nasilje koje ne dozvoljava ono što jeste oruđe Istine. Nasilje ne dozvoljava reči. Maltretiranje obično krene verbalno, a nastavi se izvedbom reči pretvorenim u pokret. Pitanje šta je gore psihičko ili fizičko maltretiranje u srži svojoj jeste pogrešno. Sve se dešava u odsustvu istine, a opet uzrok maltretiranja leži u istini. Istini koju žrtva želi a ne bi trebalo da kaže. U takvim slučajevima žrtva po pravilu komplikuje dodatno stvari boreći se u sebi sa onim što zna da je istina. Napadač žrtvu ubeđuje u svoj privid istine, dok se žrtva panično drži svoga privida. Ko na kraju govori istinu? Kada maltretiranje duboko poodmakne, više niko, napadač se hrani svojom zavisnošću, a žrtva mučenjem i spolja i iznutra. Istina je za oboje daleka prošlost.

Nema ovome tekstu zaključka. Zaključak bi mogao biti izveden kada se ljudi, veliki ili mali, prestanu ubijati zarad nemogućnosti da kažu ono što znaju da jeste, onu jednu Apsolutnu istinu, urođenu nam svima od predaka, od Boga. Hajde da ne bude da je Raspeće učinjeno bezrazložno, da ni u 21.veku nema nikakve razlike od doba tvrdnje da Isusa treba razapeti. Po verovanju, istinitost postojanja svetog čoveka i njegova smrt jeste bila za nas ljude, da živimo bivajući svesni Istine.

 

Izvor fotografije Pixelizam
Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ