LIFESTYLE     29.04.2017.

Ljubavnice koje su obeležile istoriju

Iza svakog uspešnog muskarca stoji žena. Nekada to nisu cenjene supruge, već one odbačene od društva – ljubavnice. Predstavljamo vam četiri ljubavnice koje nisu dozvolile da ostanu upamćene samo po svojim aferama.

Aspasija

Prva moćna žena jeste Aspasija, rodom iz Mileta, koja je u svoje doba bila poznata kao filozof, a posebno intrigantna zbog ljubavne veze sa Atinskim državnikom Periklom.  Najveći deo svog života je provela u Atini, gde je postala hetera – tip kurtizana koje su dobijale posebno obrazovanje kako bi pratile inteligentne, sofisticirane muškarce.  Mogla je da utiče na Perikla i Atinsku politiku. Pominje se u delima Platona, Artistofana i Ksenofonta.
Živela je sa Periklom i rodila mu je sina; prema Plutarhu, Perikle ju  je voleo toliko ljubeći je od jutra do večeri do kraja svog života. Aspasija je bila stranac u zemlji, pa ih je zakon sprečavao da se venčaju.
Drevni izvori pominju da se Perikle često konsultovao sa njom o političkim i vojnim pitanjima. Platon je opisivao Aspasiju kao izvanrednog oratora i našalio se da je ona napisala najpoznatiji Periklov posmrtni govor isporučen tokom Peloponeskog rata.


Iako nikada nećemo saznati koliki je zapravo bio njen uticaj na tadašnju politiku i filozofiju, ostaje činjenica da je Perikle ostvario mnoge projekte i učestvovao u zlatnom dobu demokratije dok je bio sa veličanstvenom Aspasijom.

Dijana od Poatjea

Žena proslavljene lepote, rođena u plemenitoj Francuskoj porodici 1499. godine, primila je humanističko obrazovanje pogodno renesanskim kraljevima. Kada je imala petnaest godina udala se za kraljevskog oficira, Luja de Brezea, koji je bio četrdeset godina stariji od nje.  Zbog njegovog istaknutog položaja, Dijana se uvukla u srž Francuskog plemstva. Omiljena u sudu, prisustvovala je rođenju Henrija II kome je kasnije bila učiteljica. Nakon smrti svog supruga, uputila se na francuski dvor.
Do 1853. godine , tesna povezanost Henrija II i Dijane kulminirala je u ljubavnu aferu. On je bio u braku sa Katarinom de Mediči. Kada je Henri II zauzeo presto, on se savetovao sa Dajanom oko političkih pitanja i ona mu je napisala većinu govora i zvaničnih pisama, potpisanih kao “HenriDijana”. Njen lik se nalazio na kovanicama i bila je inspiracija mnogim umetnicima.


Henri II je bio rob svojoj ljubavi ka Dijani, iako ga je ona slala Katarini de Mediči kako bi dobio naslednike sa njom. Veliki poklon Dijani bio je dvorac Šenonso, koji joj je, nakon smrti Henrija II, oduzela Katarina de Mediči i proterala je u selo u kome je i preminula netaknute lepote, kako kažu.

Lola Montez

Malo se zna o ranom životu Elize Rosane Gilbert. Rođena je u Irskoj 1818. ili 1821. Opisana je kao žena egzotične lepote, koja je kao adolescentkinja pobegla u Indiju.
1843. godine debitovala je na Londonskoj sceni pod imenom Lola Montez, “Španska plesačica”. Nakon performansa u mnogim zemljama Evrope, u Minhenu sreće Ludviga I Bavarskog i postaje njegova ljubavnica. U kasnijim godinama, on gradi palatu za nju i konsultuje se sa njom o mnogim političkim pitanjima.
Kada se Ludvig I Bavarski sklonio u stranu, Lola Montez više od godinu dana kreće da vlada Bavarskom čeličnom rukom, uz špijunažu i uništavanje kritičara. Revolucionarna komešanja nastala pod njenim uticajem primorala su Ludviga I Bavarskog da abdicira, 1848. Nakon toga, Lola beži iz Bavarske i nastavlja karijeru izvođača u Evropi, Americi i Australiji. Preminula je u Nju Jorku 1860. godine.

Barbara Palmer

Najozloglašenija ljubavnica kralja Engleske Čarlsa II, Barbara Palmer,  bila je lepa koliko i ambiciozna. U svojoj devetnaestoj godini udala se za Roberta Palmera putujući sa njim u Holandiju, gde je Čarls živeo u izgnanstvu tokom parlamentarne vladavine Olivera Kromvela. Barbara je ubrzo postala njegova ljubavnica, a kada se Čarls vratio u London pozvao je da bude sa njim. Rodila je sedmoro dece, od kojih je Čarls priznao petoro . Njen suprug je prihvatio njihovu vezu.

Poznata po svojoj kontroli nad Čarlsom, beskropomisna Barbara počinje da strahuje kada uviđa da njena kontrola slabi nakon Čarlsovog vencanja sa  Katarinom od Braganza. Sakuplja malo bogatstvo nadajući se da će ponovo osvojiti kraljevu naklonost. Uspela je da izmanevriše kraljevske titule za svoje sinove uprkos sumnji oko očinstva. Čarls je proterao 1674. godine, a preminula je u svojoj 68. godini. Ona je imala primećene potomke, a jedna od njih je Dajana od Velsa.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ