LIFESTYLE     11.08.2016.

Kutak Za Dušu by Suzana- Vera

Kako to i biva, svako osoba koja nam uđe u život ima misiju. Život nikada ne greši samo mu mi nedovoljno verujemo. Bolesno stanje usprkos svoj patnji i boli ima i jednu divnu stranu. Nauči nas slušati intuiciju, nauči nas da pažljivo pratimo svoje misli i da mislimo samo ono o čemu želimo a ne o čemu ne želimo,nauči nas  uočavati poruke koje nam život šalje, nauči nas verovati, nauči nas  još i  puno stvari  koje smo pre  olako shvatali.

 Istinita priča koja sledi u nastavku priča je duše koja je ušla u moj život sasvim slučajno  u  trenutku  kada sam odlučila odbaciti medicinsko lečenje nakon dijagnoze karcinoma. Kao da mi Bog kroz nju poručio: „veruj i ti.“

Sledi priča.

_________________________________________________________________________________

Mlada, uspešna, gluva psihologica nakon završenog studija vratila se u svoje malo rodno mesto,a  u koju niko nije verovao da će uspeti bilo što postići što su i jasno naglašavali kad je odlazila. Srećom nije ih čula.

 Po povratku zaposlila se u obližnjoj osnovnu školi koju je kao dete i pohađala, a u kojoj  je ona jedina bila drugačija od ostale dece zbog svog telesnog nedostatka.  Zahvaljujući naprednoj medicini služila se slušnim aparatom kako bi lakše mogla komunicirati s okolinom, iako je imala razvijenu veštinu čitanja s usana. Svoj posao obavljala je sa ljubavlju. Koristila je svaki trenutak da deca osete da je tu zbog njih. ,a  kroz ljubav koju im je poklanjala stekla je i njihovo poverenje . Kada je saznala da postoji  problem među decom i njihovim roditeljima, koji su u ranoj mladosti bili njeni školske kolege, i koji su očekivali od svoje dece da ona ostvare ono što oni nisu uspeli, vršeći pritisak na njih prilikom odabira srednje škole  odlučila je sazvati sastanak.

Ulazeći u učionicu sve je pozdravila i zamolila ih da se smeste.

Na klupu je postavila akvarijum bez vode s malim kornjačama, a u sredini akvarijuma nalazilo se nešto nalik piramidi, i predstavljalo izazov za kornjače koje su se trebale na nju popeti.

Svi su se počeli u čudu pogledavati i tiho šaputati, jer im nije bilo jasno o čemu se radi.

Tada im se obratila mlada psihologica:

„Dragi moji roditelji, molila bih Vas za trenutak pažnje pre samog početka, jer ovaj pokus vrlo je bitan za ono zbog čega ste ovde.“

Svi su ućutali i pogledavali se u neverici.

Nastavila je dalje: „ Što mislite koliko će kornjača uspeti doći do vrha?“

Roditeljima i dalje ništa nije bilo jasno, ali svi su se složili da niti jedna kornjača neće uspeti osvojiti vrh te piramide.

Potom je nastala tišina i svi su pažljivo promatrali što će se dogoditi. Na početku  su sve kornjače bile podjednako brze, a kako je vreme odmicalo i kako su se sve više približavale vrhu ostajalo ih je sve manje i manje. Na kraju su se preostale tri kornjače borile  za pobedu, no putem su dve otpale.  Ostala je jedna  najupornija koja se uspela na sam vrh.

Zatim ih je psihologica pogledala i rekla: „ove male kornjače smo nekada bili mi, a danas su to Vaša deca. Vidite, ova kornjača koja je stigla na vrh to sam JA. Znate zašto ? Zato što ja zbog svog telesnog nedostatka jedina nisam uspela čuti dok ste svi oko mene govorili kako neću uspeti u nameri da postanem psihologica. Moj nedostatak sluha bio je ujedno moja velika prednost jer svojim izjavama niste mogli uticati na moju odluku ili me dovesti u situaciju da razmišljam jeste li možda vi u pravu,a ne ja. Ntko od vas nije otišao na fakultet i nitko nije postigao ovo što sam ja postigla.

Stoga Vas molim da od svoje dece ne tražite da uspeju u onome za što i sami niste bili sposobni i imali hrabrosti. Pustite da  Vaše dete samo odluči što želi i kamo želi nakon završetka škole. Uzmite u obzir da oni nemaju tu privilegiju da Vas ne čuju kao tada ja dok im govorite; ovo nije za tebe,odaberi nešto drugo,ti to ne možeš.“ Ako im zaista verujete kao što uporno tvrdite pustite da sami donesu svoju odluku. Budite uz njih,ali kao podrška. Pokažite im smernice, ali neka sami  odaberu put  kojim žele krenuti.

Mislim da sam Vam ovim pokusom sve rekla . Sada Vas molim da krenete svojim kućama i da svojoj deci budete roditelji koji će ih ohrabriti i podržati u njihovom izboru bez obzira kakav on bio.

Hvala !

______________________________________________________________________________

Ova istinita priča  može Vam poslužiti kao primer da sledite svoju intuiciju, da ne dozvolite da iko i išta utiče na Vašu odluku. Ljudi slični meni uvek će vas ohrabriti a oni drugi koji vam govore ,ti to ne možeš , isto su u pravu ali to su njihova uvjerenja i kao takvi zaista i ne mogu ništa postići. Ali, vi niste jedni od njih, i zato  ne  dozvoliti da neko drugi upravlja vama i donosi odluke u vaše ime.

Prošla sam to i sama kada sam  odlučila  izboriti se za svoju pobedu i svoju sudbinu preuzeti u svoje ruke.Priznajem, bilo je teško ne čuti sve što su ostali govorili, no moja vera toliko je jaka da se nisam obazirala i nisam dozvolila da ičije reči utiču na moju odluku. Niti u jednom trenutku nisam se zapitala, jesam li trebala sledit i polagati nadu u medicinu po kojoj su moje šanse za ozdravljenje bile jako slabe, ili vlastitu intuiciju. 

Sve ovo pišem  s namerom  da svako ko luta bez cilja ulicama svoga života u teškim životnim trenucima shvati kako je sam sebi spas. Nije bitno hoćete li se opredeliti za put sličan mome ili za neki drugi. Važno je da to bude isključivo Vaš izbor  kojemu se  možete  prepustiti sa sigurnošću i punim poverenjem . Odgovor oko izbora leži u Vama. Prepustite se u tišini svom životu koji će vam jasno dati odgovor, a Vi morate odlučiti hoćete li mu verovati i slediti ga s punim poverenje. Jedino što Vam je potrebno jest vera u sebe, u život, u pobedu.

Ne gledajte telesnim očima već očima vere!

Šaljem Vam veliki zagrljaj,Vama dušama ljubavi

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ