LIFESTYLE     26.07.2018.

Korak po korak do snova

„U životu možeš sve što poželiš“ kažu ljudi. Rečenica koja je postala ofucani kliše zato što je izgovaraju svi, pa i oni koji u nju ne veruju. Iz svojih fotelja u zamračenimuglovima svetle dva oka iz zone komfora, koji uzgred budi rečeno ni malo nije komforan, ironija.

Sa druge strane vidiš uspešna, nasmejana lica na tv ekranu ili u omiljenom časopisu. Ali ne mislim na ona iskonturisana sa kilogramom pudera na sebi, tužna su ona,ispod tih zacementiranih maski. Mislim na ona sveža, jutarnja koja sa iskrenim osmehom na usnama ispijaju kafu, zagledana u novi dan. To su ljudi koji se raduju životu jer ga žive, ljudi koji rade ono što vole i što ih ispunjava, umesto da psuju ponedeljak.

Kada se nadješ u društvu takvih ljudi, prva stvar koju ćeš osetiti je inspiracija. Želja za izlaskom iz rutine. Ne govorim o stvarima kao što je promena frizure, stila oblačenja ili slično. Gvorim o trenutku u kome prihvatiš sebe onakvog kakav jesi i koristiš to kao temelj svoje građevine. Želim da se osamostalim, da živim u drugom gradu, državi. Ili, želim da odputujem na Tajland, da počnem konačno pisanje te knjige, da završim kurs Japanskog, da počnem treniranje Yoge… Dobiješ volju da sklopiš život po šemi samo tebi poznatoj, drugim rečima poželiš da živiš!

„Ali“ taj osećaj samo kratko traje, dok je ta osoba u tvom prisustvu i možda još koji sat posle. To je zato što „ali“nosiš u sebi, a to je tvoja fotelja iz tame koja je obmotala svoje duge koščate prste oko tvojih ramena. Pustiće te kadapoželiš i nađeš svetlost u sebi. Samo otvori oči.

Još jedan problem se tu javlja, dok sediš i kuješ planove oslobođeja, a to je overthinkingu prevodu premišljanje ili preterano razmišljanje. Odeš predaleko u glavi. Pa naprimer od prve, početne lekcije klavira zamisliš sebe kako za pet godina sviraš „Mesečevu sonatu“ u Bečkoj filharmoniji. Tako shvatiš da je to nedostižno i da ipak nisi ti za klavir.

Maločas sam čula jedno divno poređenje koje pomaže u rešavanjutog problema i koje me je zapravo inspirisalo da napišem ovaj tekst, a ono glasi: posmatraj svoj put ka cilju kao vožnju automobila u mraku bezuličnih svetala, jedino osvetljenje su farovi pomoću kojih se vidi samo dva metra puta ispred.Ti znaš da se tuda stiže do cilja. Budi siguran u to. Ali ne znaš ništa više. Nastavi da voziš.

U overthining slobodno ubacujem i problem tuđeg mišljenja. Svi znaju bolje od tebe šta je najbolje za tebe.I to je prirodno, zanima nas tuđe mišljenje jer smo kolektiv, društvena bića. Ali pred donošenje bilo kakve važne odluke vezane za tvoj život, seti se  osećaja koji nastupi kada sklopiš oči u svom krevetu pred spavanje. Seti se da si zaprevo sam. Niko drugi nema tvoja osećanja, niko nema tvoj tok misli, niko ne može da hoda u tvojim cipelama. I to je jedna velika istina. Zato uvek pitaj ljude za mišljenje, ali na kraju uradi ono što misliš da je najbolje za tebe.

Puno saveta, ohrabrujućih reči i motivacionih govora, iz raznih filozofija, biografija i duša, mi vibrira sadau vrhovima prstiju, ali znam da ćeš to naći sam, u pravom trenutku, kao i ovaj tekst. Ono što je sada najvažnije jeste da napraviš prvi korak, oslobodi se fotelje. Kada razgrneš zavese videćeš Sunce, bezkontura, šminke, bez maske, koje će ti dati snagu za današnju pobedu, korak po korak…

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ