LIFESTYLE     12.08.2016.

Kockanje sa sećanjima

Šta je bol? Tuga? Svako to doživljava na sebi svojstven način. Svako drugačije definiše. Eto, ovo što prožima moj organizam, nije tuga. To je nešto jače..Dublje.. Razara me, renda na najsitnijem delu rendi. Imaš osećaj da se komad po komad tebe seli na papir, u reč. Dođeš do momenta kada ni sam sebe ne razumeš, ma ne poznaješ. Ne znaš ni ko si, šta osećaš. Kriješ se od sebe po čudnim ćoškovima mračnih mesta, koje si stvorio. Trudiš se da ta mesta, fioke, zabarakadiraš, ne gledaš..Ne diraš.. Ali, đavo mira ne da..Zove, plače, MOLI da zaviriš..Pustiš najmračnija sećanja iz sebe, u nepovrat. Okej, pustio si na slobodu sećanja i šta sada? Alo?? Beže ti čoveče!! Odoše..A ti..Ti ništa ne radiš..Pratiš ih, prostireš im crveni tepih, jer su ti već davno poznata, imaju titulu vladara u tvojim mislima, srcu, jetri.. Svestan si da neki ljudi tj. taj neko i ti nikada nećete stići do prvog lica množine. A voliš. Voliš taj prokleti osećaj koji te baca na pod,sili te da izbaciš iz sebe apsolutno sve, na list papira, koji te u tim trenucima jedini grli. Shvatiš da je reč ‘mazohizam’ izgubila na značenju. Bože, postoji li nešto jače? Hardcore? Da nije to? Hmm.. Šta god da je, jede te iznutra, trudeći se da te smoždi, uguši zdravu pamet, tera te na stvari za koje ranije nisi znao da postoje.Čudni su ljudi, žene pogotovo. Kao da uživaju u patnji. Koja je tu čar, ne bih umela da objasnim, morate se naći u toj poziciji, živeti sa tim…I znaćete.. Znaćete o čemu pričam, pišem..U meni je ostalo nešto.. Nešto, za šta sam sigurna da se dva puta ne doživljava. To ‘nešto’ se toliko jako konektovalo sa mojim organima, venama.. Ne želi da nestane.. Neće, majku mu.. Teram ga, ali nema samopoštovanja da odleprša. Ne želi da se da zaboravu.

Slušate li pesme koje vas podsećaju na svaki njegov dodir? Svaki pogled upućen vama? Ulazi u vaš dom, gleda vas kao da ste mu ikona kojoj se moli. Božanstvo. Nešto nestvarno, ali opet tako jako fizički prisutno. Kao da sav njegov svet, njemu najbitnije, najlepše, najvoljenije stvari proističe iz vas. Da, vas! Miluje vas nežno po obrazu, svojim ogromnim šakama, koje, imate osećaj, su se proširile i postale velike da bi obujmile vaše lice koje trne zbog njegovog prisustva… Gleda vas direktno u oči, tim dubokim pogledom i očaravajuće snažnom željom da vas ima.. Da budete samo njegova.. Mazi vam usne nežnim palcem, prateći svaku liniju, udubljenje.. Dodirujući uzdah iz njih. A vi.. Šta možete.. ŠTA?? Sem da se prepustite da vas voli.. Da vas VOLI taj tren, dok je tu.. Dajete mu svoje najduze čuvane vrednosti.. Ne žalite.. Uopšte ne žalite.. Dali biste mu i ono što ne posedujete. Grli vas. Vaš uzan struk upada u njegove snažne ruke, gubeći se u njima, kao da ne želi da ikada bude pronađen. Osećate miris njegovog parfema,kože.. Uvlači vam se u svaku poru. To je vaša droga.Vremenom postajete jako zavisni od nje. Gledate mu lice, proučavate svaki pedalj njegovih nabreklih usana.. Njegove oči..Eh,te oči.. Duboke.. Sjajne.. Pomalo tugaljive,kao da viču: ‘Voli me, ljubi me, zelim nežnost i pažnju..’ Miris njegove kose, nešto najlepše što je pomazilo vaše čulo mirisa.. Želite da ga grlite, jako. Nogama, rukama, srcem, očima.. Rečima.. Naslanjate glavu u predelu njegovog srca, koje kuca u takvom ritmu koje je muzika za vaše uši.. Miluje vam sva čula.. A, kada ste postali njegova, gole kože, nevinog pogleda, đavolske želje.. To je to! Nema dalje. Ne postoji niko sem vas dvoje…I želje da se stopite u jedno.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ