LIFESTYLE     17.11.2016.

Ja, žena: I odbrambeni mehanizam

Ako ste pomislile da je reč o imunitetu vašeg organizma, niste daleko od istine. Međutim, ovog puta je na tapetu imunost druge vrste. Da li znate koliko ste imuni na negativne emocije, ljude, događaje, sećanja? Kako se nosite sa stresnim situacijama? Koliko vremena vam je potrebno kako biste prevazišli određenu negativnu situaciju ili emociju?

Od kada se bavim pisanjem ove vrste, konstantno analiziram ljude oko sebe, najčešće nesvesno, posmatrajući šablone ponašanja. Kada izađete iz subjektivnog okvira i postanete objektivni posmatrač, iznenađujuće je lako uočiti neumeće upravljanja životom i zadatim situacijama koje nam on donosi. Na primer, pre par dana sam sedela u kafiću u kojem inače provodim dosta vremena i svim silama se trudila da izbegnem da čujem detalje razgovora između dve devojke koje su sedele za susednim stolom. Osim što je kafić bio skoro prazan, muzika ne baš tako glasna, jedna od devojaka je imala izuzetno piskutav glas koji je razarao moje čulo sluha. Budući da sam čekala moju drugaricu, pomislih da se prepustim tome tonalitetu dok ona ne dođe, radije nego da napustim svoje omiljeno mesto. I tako sede njih dve i kaže devojka piskutavog glasa svojoj drugarici: ‘Raskinuli smo. Umreeću’. Ako se pojavi neko naoružan da opljačka kafić pa stradaš u pucnjavi kao kolateralna šteta ili ako meteor udari u zgradu onda hoćeš, pomislih. Jasno, zbog ljubavi se može osetiti fizička bol (kažu naučnici), ali verujem da ipak ne može biti toliko jaka da na licu mesta ubije. Devojka je provela još par sati u istom raspoloženju ponavljajući da će umreti od tuge i razočarenja. Sutradan je bila prilično živa kad sam je srela na ulici. Danas je bila još življa kada sam je videla kako šeta sa drugaricom, čime me je i podsetila da je navedem kao primer za ovu temu.

Kao i svi mi, ta devojka je imala individualan pristup procesu suočavanja sa novonastalom negativnom emocijom u njenom životu. Kod nekih ljudi on traje duže, a kod nekih zavidno kraće od drugih. Postoji i treća vrsta ljudi, a to su oni koji nikad za života ne prevaziđu određenu negativnost, za šta je kriv manjak hrabrosti a i nedostatak emocionalne inteligencije, verujem. Takođe, danas je nemoguće ne primetiti izuzetno visok stepen nezahvalnosti ljudi za sopstvenim životom, kao i enormno traćenje vremena na površnost, kao da svi imamo još 10 novih života nakon ovog. Realnost je  takva da nam ovaj tempo življenja itekako nameće potrebu da brže prevazilazimo stresne situacije i negativne emocije, kako bismo bili u koraku sa sopstvenim životom.

Postavlja se pitanje kako se onda suočiti sa negativnostima i iste prevazići? Odgovor je u kontrolisanju vaših misli. Prvenstveno morate biti ekspert za poznavanje svojih slabosti i reakcija, što ne bi trebalo da vam predstavlja problem, jer vas ipak  ne može niko poznavati bolje od vas samih. Taktika razvoja dobrog odbrambenog mehanizma je u tome da odbacite negativne emocije. Kad vam naiđe neka negativna misao jednostavno kažite sebi “to nije moja emocija“. Po mogućnosti ponoviti ovo više  puta. Uspeva. Odbacite tu emociju jer vam nije potrebna. Kada je reč o direktnom suočavanju sa negativnošću budite smireni, udahnite duboko i skupite snage za racionalno suočavanje sa problemom a zatim i da krenete dalje. Ovako napisano zvuči previše lako, ali zbilja tako i jeste. Sami sebi stvaramo barijere koje nas sputavaju da živimo jednostavno. To nije neka viša filozofija. Otvorite svoj um za nova iskustva bez obzira na težinu nekih prošlih. Usudite se da budete odvažni i hrabri. Postupajte ispravno, verujte u svoje odluke. Borite se za sve ono što vam znači u životu… I bićete sasvim dobri.

 

Izvor fotografije Thought Catalog
Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ