LIFESTYLE     15.05.2017.

ISTINITA PRIČA: Prava ljubav, ipak postoji!

Milica Radojičić je dvadeset dvogodišnjakinja iz Beograda. Veoma vedra, nasmejana i pozitivna osoba.  Završila je nižu i srednju muzičku skolu, svira violinu. Trenutno je na trećoj godini studija na Ekonomskom fakultetu.  Voli da uči nove jezike, putuje, druži se. Šetnje su nesto što uvek može da je opusti. Trudi se da vodi zdrav život i trenira, ali slatkiši i domaća pita su njena slabost.

Nikola Petrović, takođe, živi u Beogradu.  Završio je trgovačku školu. Nalazio se na prekretnici života, kada su mu se roditelji razvodili. Tada odlučuje da se finansijski potpuno osamostali i zapošljava se kao konobar. Krenuo je odlučno u izgradnju svoje budućnosti. Počinje da zivi sam, a imao je samo sedamnaest godina. Radio je u svim poznatijim restoranima i zaista uživa u svom poslu. Trenirao je razne vrste spotrova. Fudbalske utakmice su bila njegova opsesija. Malo je reći da FK,,Crvena Zvezda” obožava. U slobodno vreme voli da kuva i veoma mu dobro ide.

 

To veče joj se uopšte nije izlazilo. Sa drugaricom se već duži vremenski period dogovarala da se uz kaficu vide i popričaju, ali su sve nešto odlagale. Milica je mislila da  veče provede kod kuće uz neki dobar film i kokice. Ali, njena drugarica je insistirala da se baš lepo srede i odu u restoran „Kalemegdanska terasa“. Zbog nje, ipak, pristade i poče se spremati. Saplela je kosu sa strane (tu frizuru, inače, obožava), obukla je maslinasto zelenu haljinicu, stavila crveni ruž i obula nove sandale. Bilo je lepo, vedro, letnje veče. Našle su se u Ulici kneza Mihaila. Shvatile su da u potpeticama, sigurno, neće izdržati šetnju po Kalemegdanu do restorana. Odlučile su da promene mesto i otišle su do Irish pub-a na Obilićevom vencu. Činilo im se da je tamo lepa, opuštena atmosfera. Došle su do lokala, sve je bilo puno. Samo što su htele da se okrenu i odu, oslobodilo se jedno mesto na ulazu. Dočekao ih je nasmejan i ljubazan konobar Nikola. Milica je htela da naruči kafu, a njena drugarica je bila raspoložena za pivo, ali nije želela sama da ga pije. Do te večeri, Milica nikada nije pila pivo, čak joj je bilo i neprijatnog ukusa. Ipak, nakon kraćeg ubeđivanja, odluči da po prvi put u životi popije to pivo. Dolazi Nikola, one naručuju piće. Njegov glas se Milici učini veoma privlačno. On im donese porudžbinu i požele ugodan boravak u pab-u. Služio je, baš, u delu gde su one sedele i stalno je prolazio pored njihovog stola. Postajao je sve interesantniji za Milicu. Počela je da primećuje svaku sitnicu na njemu, iako se trudila da drugarica ništa ne primeti.  Kada bi im se pogledi susreli, činilo se kao da  vreme staje, kao da nikoga nije bilo oko njih. Pogledima su ispitivali jedno drugo, a ujedno i upoznavali. Nikola više njene oči i osmeh nije mogao da izbaci iz glave. Dok je radio, kroz misli mu je samo prolazilo da mora nekako da ostvari kontakt, ali da ništa ne bude nekulturno i napadno. Bilo ga je strah da će otići, pre nego što mu se smena završi.Vreme je prolazilo, a njih dve su priču privodile kraju. Miličina drugarica je otišla do toaleta, nakon što se vrati, mislile su da krenu. Napolju je već bilo dosta oblačno, pa su htele da izbegnu kišu.Dok je drugarica bila u toaletu, Milica je zatražila račun.  U tom trenu napolju kreće pravi letnji pljusak. Nikola, pružajući račun, učtivo i kroz prijatan osmeh, kaže Milici da bi bilo dobro da pričekaju još malo, kako ne bi pokisle. Ponudio ih je da popiju još nešto na račun kuće. Ljubazno se zahvalila na tome. Dogovori se sa drugaricom da, ipak, popiju po još jedno piće i sačekaju da pljusak prođe.Kada im je donosio drugu turu pića, našalio se sa njima i  rekao da  uskoro završava sa smenom, pa bi mogao i on da im se pridruži. Oko osam je završavao sa poslom, a Miličina drugarica je imala dogovor da se nađe sa svojim dečkom, baš, u to vreme. Milica se premišljala, nije znala šta da radi. Ići ili ostati, vrtelo joj se po glavi. Njen neki unutrašnji osećaj, koji je bio presudan, ubedi je da ostane. Samo što im se Nikola pridružio, njena drugarica je morala da krene. Ostaju sami za stolom. Imali su utisak kao da se oduvek znaju. Teme su se nadovezivale. Jedno započne rečenicu, drugo završi. Stiže još jedna tura pića. Milica, u toku neke priče, uzima Nikolinu ruku i oduševljava se tetovaži, za koju je mislila da je neko kinesko slovo. Zapravo, istetoviran je bio bar kod. Nikoli je to bilo vrlo simpatično, prokomentarisao je da posle trećeg piva bar kod postane, izgleda, kinesko slovo. A pije, ipak, prvi put pivo, pa joj ne bi trebalo zameriti. Mica je tek tada shvatila šta je rekla. U trenutku je pocrvenela. Na kraju su se oboje tome slatko ismejali. Sve je teklo vrlo spontano.

Nikola se to veče dogovorio sa svojim društvom da idu u grad i pozvao je Milicu da ide sa njima. Ona je smatrala da bi, ipak, bilo previše. Oko deset sati je htela da krene kući. Kao pravi džentlmen, Nikola se ponudi da je isprati do stana. Time je još više oduševio. Na rastanku, nisu mogli više da odole jedno drugom i desio se poljubac. Tražio joj je broj. Dogovorili su se da se sutradan vide. Milica nije mogla da veruje šta se sve izdešavalo u samo tri sata, potpuno neočekivano. Ali, nije sebi želela da daje lažnu nadu. Mislila je da joj se uopšte neće javiti. Međutim, poruka sa njegovog broja stigla je u roku od sat vremena. Nikola je celo veče razmišljao samo o njoj. Njen osmeh ostao je urezan u njegovoj glavi. Bio je siguran da je ona TA,  čim je kročila u pab. Njena prijatnost, kultura, spontanost su ga ostavile bez daha. Bila je drugačija u moru istih. Milica nije mogla da poveruje, kada je videla poruku. Jedva je dočekala sutradan. Ali, sati su prolazili, a od Nikole ni traga, ni glasa. Već je počela da gubi onaj entuzijazam , odševljenje i euforiju od sinoć. U trenutku,kada je stvarno pomislila da je sve više gotovo, zazvoni telefon. Na ekranu se pojavi Nikolin broj.  Ispostavilo se da je samo malo duže spavao, jer ga je stigao umor, pa se zbog toga i nije ranije javio. Dogovorili su se da se nađu u sedam uveče. Sati su im se činili kao godine. Oboje su bili jako uzbudjeni. Kada su se, konačno, našli, otisli su u ,,Burrito madre”. Od te večeri počinje njihova emotivna veza, a ,,Burrito madre” postaje ’njihovo’ mesto, kome se uvek rado vraćaju.

Već dve godine jedno drugom ulepšavaju dane. Imaju utisak kao da su ceo život zajedno.  Milica obožava način na koji se on brine o njoj. Uziva u njegovoj svakodnevnoj pažnji i iznenađenjima bez ikakvog povoda.

Tako joj je jedan dan samo ostavio, neprimetno, pismo na stolu. Ili, potpuno neočrkivano je dočeka sa buketom cveća i nekom dobrom knjigom. Mnogo voli da kuva u slobodno vreme i vrlo često iznenadi Micu ručkom, kada ode kod njega. Odmah je shvatio koliko ona voli da slavi svoj rođendan. Zato je za jedan od rođendana odveou njen omiljeni restoran ,,Lorenzo i Kakalamba”.

Milica, takođe, obožava da smišlja i priređuje  iznenađenja Nikoli. Ona je za njegov rođendan uspela da se „ušunja“ kod njega u stan, uzevši ključeve od njegove mame, dok je on bio na poslu. Uz poklon, pripremila mu je i omiljenu tortu. Vatromet, konfete, muzika, kamera, sve je bilo spremno. Svetlo je ugasila i nestrpljivo čekala. Svaki minut je virila kroz prozor. Kada jeugledala  da Nikola ide, uzbuđenje je još više krenulo da raste. U tom trenutku, nikako nije mogla da upali vatromet. Nervoza je obuzimala, a sekunde su se pretvarale u godine. Čuju se kjučevi. Otvaraju se vrata. Kako su se vrata otvorila, tako je ona uspela da upali vatromet. Nikola nije mogao da veruje šta vidi. Ostao je bez reči. Milica je jedva dočekala da mu skoči u zagrljaj. Konfete padaju, vatromet sija. Trenutak koji duboko ostaje urezan u srcu i sećanju. Oboje se naježe, kada god se sete te večeri, takvi osećaji su neopisivi. A njih dvoje zaista žive za te trenutke.

Pre nego što je upoznao Milicu, Nikola je bio  zaluđen fudbalom. Jedno vreme je  veoma ozbiljno trenirao. Povrede, a odmah zatim i operacija slepog creva su ga sprečile da nastavi u tom smeru, jer nije mogao dugo da trenira. Kao mlađi, znao je da traži slobodan dan, samo da ne propusti utakmicu ,,Crvene Zvezde”.U kojem god mestu da se održavala, išao je da gleda. Postajao je ozbiljan navijač, strast ga je sve više obuzimala. Milica se pojavila u pravo vreme i uspela da ga odvuče od svega toga.  Sada, kada ima vremena za to, ode i pogleda neku utakmicu.

Jedno uz drugo su zavoleli stvari koje pre nisu radili. Milica je po prvi put sa Nikolom otišla na fudbalsku utakmicu i videla da to nije ništa tako strašno, kako je ona to zamišljala. Pivo joj nije više bilo neprijatnog ukusa. On je uz nju zavoleo duge, lagane šetnje. Na sopstvenu inicijativu krenuo je i na časove engleskog jezika.  Gledaju da svaki slobodan trenutak iskoriste za neko putovanje, te se tako sada spremaju za letovanje u Grčkoj. Ali, najviše od svega vole kada gledaju neki dobar film uz pivo i tortilje. Najbitnije od svega jeste što postoji ogromno obostrano razumevanje za obaveze koje imaju. Tako Nikola bodri Micu u toku ispitnog roka da izdrži,  što manje je opterećuje nekim nevažnim stvarima. Mica zna koliko nekad Nikoli bude naporan posao, iako voli to što radi. U tim trenucima pronalazi načine kako da ga oraspoloži. Trudi se da mu što manje prebacuje, ukoliko se zbog njegovog umora ili posla nisu videli. Lako se dogovore oko svega.

Zaista imaju razne anegdote, ali Nikolu i dan danas zafrkavaju za jednu. Pre par meseci, došli su mu prijatelji iz Rusije. Jedno veče se zaista malo više popilo. Pred rastanak, sa Milicom se dogovarao za sutrašnji dan, gde će da vode prijatelje i šta će da rade, a na kraju razgovora joj je tražio broj. Milica je istog trenutka počela da se smeje. Nije mogla da veruje šta je izgovorio, a Nikola je shvatio šta je uradio tek nekoliko minuta posle. Sve kolege mu od tada traže broj. Ovaj događaj se i dan danas stalno prepričava uz mnogo, mnogo smeha.

Postoje, naravno, situacije kada se prepiru ili posvađaju oko nečega. Uglavnom to bude zbog neke sitnice. Bude, čak, momenata kada su u istoj prostoriji i ne progovaraju satima. Nikoli ume da zasmeta Miličino često kašnjenje, a njoj kada on odreaguje burnije na neku sitnicu. U Milici zna da proradi ona pozitivna doza ljubomore kada dođe u pab i vidi kako devojke gledaju Nikolu. Takođe, njemu zasmeta ponašanje nekog kolege sa fakulteta. Onda zbog takvih stvari nastane prepirka. U tim momentima u njima se javi strah da ne izgube jedno drugo, jer to je prava ljubav. Ali, Nikola zaista misli da, ako se dvoje vole, razumeju i, pre svega, poštuju, nijedan problem nije nerešiv. Uz njega je i Milica promenila svoje mišljenje, sada se u potpunosti slaže sa tim. Nijedno od njih uopšte ne razume prevaru. Smatraju da tako varaju samo sebe. Ako požele da budu sa nekim drugim, to znači da više osećanja između njih nisu ista, mora se nešto menjati. Mnogo je bolje reći sve iskreno, nego povrediti nekoga.Jer, kudagod prolazimo, ostaju tragovi. Zato je istinu moguće ponoviti dva puta, laž ne.

Prepliću se kako lepe tako i manje lepe stvari. Oni su tu, jedno za drugo, u svakoj situaciji, pružajući neizmernu podršku. Nadograđuju se međusobno. Trude se da izvuku ono najlepše i

najbolje iz svoje voljene osobe.

 

Nikolina i Miličina poruka za naše drage čitaoce:

,, Ljubav se ne podrazumeva! Ona mora da se neguje! Zato svaki dan pokazujte vašoj voljenoj osobi koliko je volite i koliko vam znači. A poštovanje, razumevanje, poverenje i smeh su ključne stvari da bi veza bila uspešna i dugovečna. Zaista je moguće pronaći sreću pored jedne osobe i sa njom imati sve.”

 

Ako i Vi imate neku zanimljivu priču da podelite s nama, pišite na iva.ivana.bogicevic.95@gmail.com

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ