LIFESTYLE     15.05.2017.

ISTINITA PRIČA: Prava ljubav, ipak postoji!

Milica Radojičić je dvadeset dvogodišnjakinja iz Beograda. Veoma vedra, nasmejana i pozitivna osoba.  Završila je nižu i srednju muzičku skolu, svira violinu. Trenutno je na trećoj godini studija na Ekonomskom fakultetu.  Voli da uči nove jezike, putuje, druži se. Šetnje su nesto što uvek može da je opusti. Trudi se da vodi zdrav život i trenira, ali slatkiši i domaća pita su njena slabost.

Nikola Petrović, takođe, živi u Beogradu.  Završio je trgovačku školu. Nalazio se na prekretnici života, kada su mu se roditelji razvodili. Tada odlučuje da se finansijski potpuno osamostali i zapošljava se kao konobar. Krenuo je odlučno u izgradnju svoje budućnosti. Počinje da zivi sam, a imao je samo sedamnaest godina. Radio je u svim poznatijim restoranima i zaista uživa u svom poslu. Trenirao je razne vrste spotrova. Fudbalske utakmice su bila njegova opsesija. Malo je reći da FK,,Crvena Zvezda” obožava. U slobodno vreme voli da kuva i veoma mu dobro ide.

 

To veče joj se uopšte nije izlazilo. Sa drugaricom se već duži vremenski period dogovarala da se uz kaficu vide i popričaju, ali su sve nešto odlagale. Milica je mislila da  veče provede kod kuće uz neki dobar film i kokice. Ali, njena drugarica je insistirala da se baš lepo srede i odu u restoran „Kalemegdanska terasa“. Zbog nje, ipak, pristade i poče se spremati. Saplela je kosu sa strane (tu frizuru, inače, obožava), obukla je maslinasto zelenu haljinicu, stavila crveni ruž i obula nove sandale. Bilo je lepo, vedro, letnje veče. Našle su se u Ulici kneza Mihaila. Shvatile su da u potpeticama, sigurno, neće izdržati šetnju po Kalemegdanu do restorana. Odlučile su da promene mesto i otišle su do Irish pub-a na Obilićevom vencu. Činilo im se da je tamo lepa, opuštena atmosfera. Došle su do lokala, sve je bilo puno. Samo što su htele da se okrenu i odu, oslobodilo se jedno mesto na ulazu. Dočekao ih je nasmejan i ljubazan konobar Nikola. Milica je htela da naruči kafu, a njena drugarica je bila raspoložena za pivo, ali nije želela sama da ga pije. Do te večeri, Milica nikada nije pila pivo, čak joj je bilo i neprijatnog ukusa. Ipak, nakon kraćeg ubeđivanja, odluči da po prvi put u životi popije to pivo. Dolazi Nikola, one naručuju piće. Njegov glas se Milici učini veoma privlačno. On im donese porudžbinu i požele ugodan boravak u pab-u. Služio je, baš, u delu gde su one sedele i stalno je prolazio pored njihovog stola. Postajao je sve interesantniji za Milicu. Počela je da primećuje svaku sitnicu na njemu, iako se trudila da drugarica ništa ne primeti.  Kada bi im se pogledi susreli, činilo se kao da  vreme staje, kao da nikoga nije bilo oko njih. Pogledima su ispitivali jedno drugo, a ujedno i upoznavali. Nikola više njene oči i osmeh nije mogao da izbaci iz glave. Dok je radio, kroz misli mu je samo prolazilo da mora nekako da ostvari kontakt, ali da ništa ne bude nekulturno i napadno. Bilo ga je strah da će otići, pre nego što mu se smena završi.Vreme je prolazilo, a njih dve su priču privodile kraju. Miličina drugarica je otišla do toaleta, nakon što se vrati, mislile su da krenu. Napolju je već bilo dosta oblačno, pa su htele da izbegnu kišu.Dok je drugarica bila u toaletu, Milica je zatražila račun.  U tom trenu napolju kreće pravi letnji pljusak. Nikola, pružajući račun, učtivo i kroz prijatan osmeh, kaže Milici da bi bilo dobro da pričekaju još malo, kako ne bi pokisle. Ponudio ih je da popiju još nešto na račun kuće. Ljubazno se zahvalila na tome. Dogovori se sa drugaricom da, ipak, popiju po još jedno piće i sačekaju da pljusak prođe.Kada im je donosio drugu turu pića, našalio se sa njima i  rekao da  uskoro završava sa smenom, pa bi mogao i on da im se pridruži. Oko osam je završavao sa poslom, a Miličina drugarica je imala dogovor da se nađe sa svojim dečkom, baš, u to vreme. Milica se premišljala, nije znala šta da radi. Ići ili ostati, vrtelo joj se po glavi. Njen neki unutrašnji osećaj, koji je bio presudan, ubedi je da ostane. Samo što im se Nikola pridružio, njena drugarica je morala da krene. Ostaju sami za stolom. Imali su utisak kao da se oduvek znaju. Teme su se nadovezivale. Jedno započne rečenicu, drugo završi. Stiže još jedna tura pića. Milica, u toku neke priče, uzima Nikolinu ruku i oduševljava se tetovaži, za koju je mislila da je neko kinesko slovo. Zapravo, istetoviran je bio bar kod. Nikoli je to bilo vrlo simpatično, prokomentarisao je da posle trećeg piva bar kod postane, izgleda, kinesko slovo. A pije, ipak, prvi put pivo, pa joj ne bi trebalo zameriti. Mica je tek tada shvatila šta je rekla. U trenutku je pocrvenela. Na kraju su se oboje tome slatko ismejali. Sve je teklo vrlo spontano.

Nikola se to veče dogovorio sa svojim društvom da idu u grad i pozvao je Milicu da ide sa njima. Ona je smatrala da bi, ipak, bilo previše. Oko deset sati je htela da krene kući. Kao pravi džentlmen, Nikola se ponudi da je isprati do stana. Time je još više oduševio. Na rastanku, nisu mogli više da odole jedno drugom i desio se poljubac. Tražio joj je broj. Dogovorili su se da se sutradan vide. Milica nije mogla da veruje šta se sve izdešavalo u samo tri sata, potpuno neočekivano. Ali, nije sebi želela da daje lažnu nadu. Mislila je da joj se uopšte neće javiti. Međutim, poruka sa njegovog broja stigla je u roku od sat vremena. Nikola je celo veče razmišljao samo o njoj. Njen osmeh ostao je urezan u njegovoj glavi. Bio je siguran da je ona TA,  čim je kročila u pab. Njena prijatnost, kultura, spontanost su ga ostavile bez daha. Bila je drugačija u moru istih. Milica nije mogla da poveruje, kada je videla poruku. Jedva je dočekala sutradan. Ali, sati su prolazili, a od Nikole ni traga, ni glasa. Već je počela da gubi onaj entuzi