LIFESTYLE     04.04.2017.

Inspirativno: Ovi ljudi nas svakodnevno čuvaju i pomažu!

Svakodnevno koračamo kroz život i svet koji smo sami kreirali, svojim odnosom pre svega prema sebi samima, prema okolini, i interakcijama sa ljudima sa kojima delimo stazu. Ili bi bar tako trebalo. A zapravo, vrlo često samo prođemo ‘kroz njih’. U moru ružnih stvari i događanja na svim poljima u našem okruženju a i šire, nekako smo otupeli, stopili se i prestali da očekujemo bolje. Neprijatnosti, ljutiti pogledi, situacije na poslu, na političkoj sceni, prihvaćeni su kao nešto što je prosto tako. Večito težimo nekom uspehu, idealima sreće i onoga što smatramo dobrim, a nesvesno reč ‘uspeh’ zapravo doživljavamo kao sinonim za ‘materijalno bogatstvo, položaj’. Pojedinačna dobra dela, humane postupke slavimo ogromnim, boldovanim naslovima u novinama, iščuđavanjima i hvalospevima po društvenim mrežama, a zatim gurnemo pod tepih čekajući neko novo ‘veliko čudo’ koje će sve promeniti. Zapravo, jedino što je potrebno, jeste da skinemo ‘crne naočare, uključimo sva čula i počnemo da pridajemo značaja svemu. Nije nam potreban nikakav super heroj. Oko nas je toliko neverovatnih, fantastičnih i dobrih ljudi koji svakodnevno, u opisu svog posla čine i više nego herojska dela, doprinose da ovaj naš sistem opstaje, a njihov značaj bismo uvideli tek ukoliko ih nekako više ne bi bilo. Ljudi koji su svoj život posvetili pomaganju bolesnima, ugroženima. Ima li veće potvrde humanosti od toga? Javnost možda ima neki drugačiji sistem vrednosti, pridaje značaja mnogočemu nebitnom, i samim tim utiče makar i podsvesno na našu sliku i doživljaj života. Ali, dobra dela ne treba da ostanu nezapažena, jer bude pozitivne emocije i pokreću lančanu reakciju ukoliko se shvate na pravi način. Hajde da svako od nas pođe od sebe, prisvoji nešto pozitivno od svakoga u okolini, nesebično podeli svoju energiju ne sputavajući je (‘jer gledaće me čudno, a i što bih’), i tek tada uspećemo da stvorimo bolji, ili bar podlogu za bolji svet.

Ti ljudi na koje treba da obratimo pažnju su zapravo oni pored kojih svakodnevno prolazimo, sa kojima komuniciramo, a zaboravimo da postoje već nakon što im okrenemo leđa. A  imaju ime i prezime, brdo ljubavi i snage, i pravi su diskretni heroji. Znate šta se dešava sa kulom od karata ukoliko se bar jedna naruši? E pa, oni su ta jedna karta.

 

VLADIMIR SJEKLOĆA – Direktor udruženja građana ‘Centar za kriznu politiku i reagovanje’

Ovo udruženje bavi se distribucijom informacija o azilu u Republici Srbiji, identifikacijom osoba iz izbegličke populacije, i njihovim upućivanjem na odgovarajuće servise u zavisnosti od njihovih potreba. Velika pažnja posvećuje se osobama koje su okarakterisane kao izuzetno ranjive, kao što su deca bez roditeljske pratnje, žrtve trgovine ljudima, seksualnog i mnogih drugih vidova nasilja. Pitali smo Vladimira šta smatra najvećim uspehom na svom poslu, i najvećim herojskim činom:

‘Za godinu dana koliko CKPR postoji naše usluge je koristilo više od 100 000 ljudi. Upravo taj tim koji o izbeglicama brine 24h dnevno su najveći heroji ove krize, a ujedno su upravo oni moj najveći uspeh! Požrtvovani ljudi koji nesebično pomažu osobama čiji je svet toliko uzdrman da često ne znaju ni gde su. A kada saznaju, vrata novog pakla se otvaraju. Taj tim heroja okupljenih oko CKPR-a, čine ljudi sa različitim ekspertizama koje je ovo društvo ignorisalo i nije videlo njihove kvalitete. Mnogi su radili na mestima na kojima nisu mogli da se ostvare, drugi su razmišljali o inostranstvu, neki su bili bez bilo kakvog posla. CKPR je prepoznao njihove kvalitete, zaposlio i sada ti ljudi pomažu drugima‘.

 

CENTAR ZA SMEŠTAJ I DNEVNI BORAVAK DECE I OMLADINE OMETENE U RAZVOJU

U toku radne nedelje u ovom smeštaju boravi više od trideset korisnika o kojima se brine i sa kojima radi čitav tim ljudi. Nosioci posla su defektolozi, ali su uključeni i psiholozi, profesor fizičkog, negovateljice, socijalni radnik, logoped. Deca, korisnici ovog centra su podeljena u grupe u zavisnosti od stepena ometenosti, pa se i program i rad sa njima formira upravo na osnovu njihovih mogućnosti, potreba ali i interesovanja. Akcenat je prvenstveno na njihovom osposobljavanju da samostalno obavljaju osnovne aktivnosti poput samoposluživanja. Za neku decu je velika radost ukoliko samostalno nauče da koriste kašiku. Svaki mali korak za ovu veliku porodicu je džinovski, jer je u njega uloženo beskrajno mnogo truda i razumevanja. Kada su u pitanju oni malo funkcionalniji, tu je širok spektar aktivnosti poput uključivanja u dramsku sekciju, kreativna radionica, učestvovanje u različitim sportskim aktivnostima. i tako dalje. Ova usluga je nastala iz potrebe da se roditeljima olakša i pomogne u slučaju da zbog posla ne mogu da im posvete vreme koje im je potrebno i kako bi uspeli da se izbore sa svim obavezama. Onog momenta kada smo zakoračile u prostorije ovog objekta, osetile smo nalet prijatne, opuštene atmosfere, kao kod kuće, i veliku auru ljubavi, optimizma i pozitivne energije. Najdivnije od svega je to što sve dame iz ove družine uporno insistiraju na tome da su sve podjednako zaslužne za funkcionisanje centra, i da je doprinos svake od njih ono bez čega se ne može.

Tamara, Nataša. Snežana, Julija, Bojana, Nataša

 

Svetlana, Vesna, Olivera, Snježana, Danijela, Gordana, Mileva

 

Dr. DRAGANA LAZIĆ – Specijalista interne medicine

Značaj koji lekari imaju u našem životu ne treba ni naglašavati. Tu su u možda najtežim momentima, i neosporno je svako od njih heroj u svakom smislu te reči. Međutim, ono što ovu ženu izdvaja od drugih jeste ono što smo već naglasili kao nešto najvažnije, a to su osmeh i topla reč. Za svakoga i uvek. U čekaonici njene male ordinacije uvek je mnogo ljudi, ali se jasno oseća odsustvo napetosti, neprijatnosti i čudne tišine koja karakteriše većinu domova zdravlja i ordinacija. Kod nje, uvek možete proćaskati sa nekom sredovečnom gospođom usta punih hvale, željne da dok čeka podeli svoje oduševljenje: ‘Kada mi ona kaže, onim njenim glasom i onim njenim očima, pa upola mi manje teško pada i to što sam bolesna’. Zar to nije suština? Učiniti da se neko bar na momenat oseća prijatno i kao da će sve biti u redu. Objasniti prosto i jednostavno, da svako razume, da se ne oseća kao neznalica. A onda, čuje se druga gospođa kako kaže: ‘E, da nije ovoliko zauzeta, svraćala bih svaki drugi dan, samo kafu zajedno da popijemo‘.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ