LIFESTYLE     06.06.2017.

Fudbaler koji nas je svojom snagom ostavio bez daha: Miloš Vuković

Odavno smo naučili da život nije i nikada neće biti lak. Da moramo da budemo jaki i da se borimo. Od najranijeg detinjstva znamo da ćemo uspeti u svojoj nameri samo onda kada damo svoj maksimum. Ali, i najveći borci imaju trenutke kada osećaju da više ne mogu da se bore. Ovo je priča za njih. Za sve one koji u ovom trenutku žele da odustanu, jer misle da više nemaju snage. Za sve one koji misle da nemaju razlog da nastave dalje. Ali, i za one koji misli da nedostatak bilo čega može da ih spreči. Ovo je priča o nekome ko zna da je volja dovoljna da se pomere granice.

Miloš Vuković je još kao dečak sanjao o tome kako će postati fudbaler. Naporno je trenirao kako bi mu se san ostvario. I, kao i svaki borac uspeo je u tome. Najpre je, kao dečak, igrao u Crnoj Gori i Srbiji, a kasnije je počeo da igra za jedan austrijski fudbalski klub. Fudbal mu je bio posao, hobi i ljubav.

Kao uspešan mladi sportista često bi dolazio u Srbiju. Na jednom takvom putu Miloš je doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je izgubio nogu. Kada je video da mu automobil dolazi u susret, pokušao je da ga izbegne. U tom trenutku njegov auto je skliznuo sa mosta na kome se nalazio, a vozač koji je bio krivac za ovo samo je produžio. Miloš je ostao sam. U svakom trenutku bio je svestan onoga šta mu se dogodilo. Svestan da mu je šipka od mosta presekla nogu. Da je nekoliko minuta bilo potrebno da se njegova fudbalska karijera završi. Međutim, on nije želeo da tu bude kraj svih priča o njemu. Želeo je da nastavi sve ono što je ostalo nedovršeno u tom trenutku, ali i da ispiše novo poglavlje svoga života.

Odmah nakon nesreće, Miloš je znao da će nastaviti dalje. Ovaj hrabri mladić nije ni razmišljao da klone duhom. Zbog sebe, ali i zbog ljudi koje voli. Kao čovek koji je odgovoran prema sebi, ali i prema svojoj porodici on je, ubrzo, nastavio sa svojom svakodnevicom. Spremno i hrabro je dočekao novonastalu situaciju. Iako više nije mogao da igra fudbal, Miloš nije odustao od sporta jer je, kako kaže, rođeni sportista. Fudbalski teren zamenio je teretanom i nastavio da trenira. Nije dozvolio da ga gubitak noge spreči da radi ono što voli. Iz takve situacije, izašao je kao pobednik.

Danas, gotovo dve godine nako nesreće, Miloš nastavlja da nas inspiriše svojom snagom i voljom. Uskoro postaje zaštitno lice firme koja proizvodi zaštitne maske za proteze, a na tome je zahvalan velikom broju ljudi koji ga prati na Instagramu. Naime, da bi postao njihovo zaštito lice bilo mu je potrebno 15.000 pratilaca, a Miloš ih danas ima 22.000. Svi ti ljudi su tu, jer se dive njegovoj spremnosti. Kaže da mu često pišu, a on uživa da komunicira sa njima.

U međuvremenu, upisao je fakultet i zaposlio se. Sada, želi da postane fudbalski trener. Trudi se i radi na tome. I mi znamo da će uspeti, jer on ostaje u igri. Ostaje na terenu, jer je veliki igrač. Zna da moraš dati svoj maksimum baš onda kada ti se čini da je utakmica izgubljena. Jer, takav go se najviše slavi, a medalja koja se tako osvoji je najsjajnija.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ