LIFESTYLE     03.09.2016.

Empatija kao najlepši dokaz ljudskosti

Kada me neko pita za mišljenje o današnjem svetu i onome što mu najviše nedostaje bez ikakve dileme znam odgovor – to je EMPATIJA. Ta prelepa sposobnost da se emocionalno razume ono što neko drugi proživljava.  Ko bi rekao da je toliko teško staviti se u tuđu poziciju i doživeti tuđe osećaje. Ljudi su skloni osuđivanju, što i ne čudi jer je mnogo lakše osuditi nego razumeti.  Međutim, da li je to ispravno?

Razumevanje je osnova bliskosti i to je čini neophodnim činiocem svakog odnosa. Neretko mi se dešava da kod ljudi koji me okružuju vidim tu ružnu osobinu da kritikuju druge, sve do momenta dok se oni ne nađu i istoj situaciji i ponove njihov postupak. Tada im to postaje ispravno.  Većina čak dozvoljava sebi da sopstvene mane u drugima kritikuje. Retki su oni koji druge posmatraju kroz njihove dobre osobine, svesni da i sami nisu bezgrešni.

Dublje razmišljanje o empatiji i njenom izumiranju u modernom društvu dovelo me je do saznanja da ona nestaje kao direktna posledica toga što ljudi radije pričaju nego slušaju. Površni odnosi i instant prijateljstva upravo se zasnivaju na tome da svako svakom izdeklamuje šta mu se dešava u životu bez preke potrebe razumevanja. Čini mi se kao da se ljudi plaše da će s empatijom izgubiti sopstveni  identitet. A ja se onda pitam koliko smo se mi razvili kao ljudi ako možemo da razumemo samo ono što nam je blisko i što nam se dešava?

Empatija ne znači slepo podržavanje određenih postupaka. Ona se neosnovano meša sa pravdanjem. To što ste sposobni da vidite stvari iz perspektive nekog drugog i razumete različitost ne znači da se slažete sa tim. Kod ljudi koji nisu empatični primetićete okrenutost ka sopstvenim potrebama i nedostatak pažnje i volje za druge. Nije li to onda kao spoj sebičnosti i otuđenosti poraz današnjeg društva?

nas

Kada dublje pogledate nesuglasice koje nastaju između roditelja i dece videćete da se i u njihovoj osnovi nalazi manjak empatije. Roditelji dečije probleme posmatraju iz svoje perspektive bez preterane volje da se stave u kožu deteta. Upravo tu nastaje problem. Kada bi roditelji bili voljni da razumeju potrebe koje nemaju u tom periodu života, ali su nekada imali, problema ne bi bilo. Ovo naravno važi i za nerazumevanje roditeljske perspektive iz ugla deteta. Zato dolazimo u situaciju da roditelj brani detetu određenu radnju koju je i sam praktikovao ili da dete ne razume roditeljsku brigu do momenta kada odraste i počne da se ponaša isto.

Biti empatičan nije uvek lako.To se ne uči u školi. Iza svake empatične osobe stoji rad na sopstvenom razvoj u pogledu emocionalne inteligencije. Na tom putu neophodno je osloboditi se predrasuda i otvoriti svoje srce i um za neke nove, nepoznate stvari. Jer ono što  mi ne proživljavamo ne znači da ne postoji. Zato je važno slušati. Koliku god buku da vam prave sopstveni problemi, pokušajte imati sluha za druge. Izujte bar na kratko svoje cipele i uskočite u tuđe.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ