INTERVJU     26.11.2017.

EDITORIJAL sa voditeljkom RTS-a Draganom Kosjerinom+Intervju: Darija Dželetović, fotograf

Mlada fotografkinja, Darija Dželetović odgovrila je na par pitanja o fotografiji, njenim uspesima i samom zanimanju za naš magazin. Ekskluzivno za Jolly uradila je i sa odličnim timom editorijal, u kom je glavnu ulogu imala voditeljka RTS-a Dragana Kosjerina. Uživajte!

 

  1. Za početak reci nam malo više o sebi, i kako si nakon modelinga počela da se baviš fotografijom?

 

Ja sam čitav život umetnička duša, što kažu. Neka od mojih prvih sećenja su, ja na sceni sa mikrofonom u rukama. Nekad sam pevala, nekad imitirala, nekad filozofirala, ali bila sam oduvek zaljubljena u binu. U toku osnovne škole sam shvatila da želim da upišem akademiju i bavim se filmom. Bila sam sigurna da ću biti glumica. Međutim, kako sam kročila u medijski svet tako sam dobijala pozive sa raznih strana.

Pre svega sam počela sa školom glume kod Nenada Nenadovića. Tamo mi je rečeno da sam “multipraktik” i da sam stvorena za mjuzikle. Tako sam se rasula na sve strane. Pored glume trenirala sam latino američke plesove na Vračaru, kasnije i džez balet i išla na hor. Zatim, završila sam kurs u sc Šumice, za TV i radio voditelja. U tom periodu sam se na tom polju baš razvijala, vodila emisije, radila kao reporter, postala i urednik a ubrzo i počela da se bavim montažom kako bih sav posao oko epizode moje emisije mogla da odradim potpuno samostalno sa svojim pečatom. Međutim što sam više upoznavala svet noviarstva u našoj zemlji, osećala sam se u toj sferi kao stranac i izgubila interesovanje.

Mimo svega, modeling je bilo usputan u mom životu.U 90% slučajeva sam se na setovima sama bavila šminkom, frizurom i stajlingom a sa druge strane sam učestvovala u odabiru lokacija, osmišljavanju koncepta snimanja, čak i retuširanju fotografija i montaži videa. Tek skoro sam shvatila da je to ono što me je privlačilo u modelingu. Kompletna organizacija i učešće u projektu od ideje do realizacije. Tako sam između ostalog, konačno poslušala ljude oko sebe “zašto to sve što radiš za druge ne počneš da radiš za sebe?!”

Ovo je odgovor “ukratko, malo više”, iz samo jednog aspekta.

  1. Kako bi opisala svoje fotografije nekome ko ih nikada nije video?

Jako sam samokritična, mislim da mi je to jedna o najvećih mana i prepreka, umotana u perfekcionizam i ambiciju “uvek može bolje”! Svoje fotografije bih vrlo brzo zatvorila u neku donju fioku jer mi ubrzo dosade i vremenom im nalazim sve više mana. Tako da, ne volim uopšte da komentarišem svoj rad, verovatno kao i većina umetnika. Teško mi je i da ih opišem jer se bavim i modnom i portretnom fotografijom, fotografijom prirode i životinja ali i fotografijom venčanja, što su potpuno različite vrste i stilovi.

Jedino što bih mogla da prokomentarišem o svojim fotografijama je da težim ka dočaravanju emocije trenutka.

 

  1. U kom momentu si shvatila da je karijera fotografa ono što želiš za sebe?

Interesantno je da na fotografiju još uvek nisam gledala kao na karijeru! I dalje je posmatram kao magiju koja čini da zaustavim vreme i sačuvam emocjiu.Moja prvi snimak, nakon odluke da produbim veštine i znjanja o fotografiji, je jedan od najdražih radova koji imam. To je izgledalo ukratko ovako: otišla sam na odmor, ponela aparat koji nikada nisam uključila, nov. Kada sam stizala na ostrvo, videla sam potencijalno savršen kadar, osetila momenat i upalila aparat. Pogledala sam kroz tražilo a uz zvuk fokusiranja javila se euforija. Udahnula sam i pritisla dugme. Obuzela me je jeza. Pogledala sam fotografiju i udahnula tri puta dublje nego što inače to uradim. Zagrlila sam aparat i rekla sebi hvala. Možda je to jedan od konkretnijih momenata kada sam registrovala koliko me fotografija čini srećnom.

  1. Šta ti je do sada bio najveći izazov u fotografisanju?

Definitivno su to fotografije prirode.Ona je toliko zadivljujuća kada je ispitujemo svim čulima da je pravi izazov sve to dočarati na digitalnoj ili analognoj fotografiji. Uostalom, priroda je manje predvidiva i ne može se kontrolisati. Izazov je uhvatiti momenat koji kratko traje, retko se dešava i niko ga ne vidi.

 

  1. Na koji način uspevaš da udovoljiš i modelima, dizajnerima i stilistima u istom momentu, na istom snimanju?

Potrebe su potpuno drugačije pa je teško svima udovoljiti a i pokušaj za udovoljavanjem svima, često remeti fokus, što nikome ne ide u prilog. Najbitnije je u svakom poslu odrediti prioritet. Tako se na setu pre svega odredi koji je cilj. Sve ostalo je u službi tog cilja. Lično, trudim se da organizujem svoj set tako da svako bude zadovoljan.

 

  1. Čemu se nadaš kada je u pitanju tvoja karijera fotografa za npr.10 godina?

Nadam se da ću karijeru i dalje gledati zaljubljeno i sa divljenjem.

 

  1. Šta moda znači za tebe?

Moda je predivan način za iskazivanje emocija, posebna vrsta umetnosti!Naš izgled je odraz unutrašnjeg stanja. Raspoloženje utiče na autfit ali i autfit utiče na raspoloženje. Kada je u pitanju moda, naše telo je kao pano na koji kačimo obaveštenja i poruke koje želimo da drugi vide. Kada bismo pažljivo sagledali detalje, mogli bismo pročitati mnogo toga. Frizura, šminka, garderoba, aksesoari, obuća, tetovaže, boje koje dominiraju, pa čak i gestikalcije. Sve je to predstava.

Nažalost, danas je moda da svi šalju iste poruke, kao da je moda da se svi osećamo isto. Nametnuti su lažni ideali, kič i šund… Masovna proizvodnja i modna industrija pored ostalih, stvaraju mladim ljudima komplekse i frustracije, psihičke probleme, nesigurnosti, nezadovoljstva, predstavljaju izvor konflikta i vuku ih dublje u zavisnost od nekog brenda i potrebe za publicitetom. Sve ovo skupa, je droga novog doba. Ja je zovem pink magla.

Najsrećnija bih bila, što se tiče mode, kada bi deca kao nekada, od malih nogu, učila u okviru domaćinstva da šiju! Mnogo više bi se razvijala kreativnost a kreativnost i mašta su izuzetno zdrave, kako psihički tako i fizički! Verovatno bi svi bili drugačiji i zadovoljniji.

 

  1. Da li trenutno radiš na nekom zanimljivom projektu?

Prerano je da odajem bilo šta, sem da je ideja tu a detalji projekta se razvijaju!

  1. Koliko otprilike opreme nosiš na jedno snimanje?

Količina i cena opreme nije presudan faktor za fotografiju. Ja sam konkretno počela da razmišljam o nabavci prvog profesionalnog fotoaparata kada sam dobila ponudu da napravim izložbu fotografija snimljenih mobilnim telefonom. Nekim fotografima sam morala da dokazujem da nisam koristila ništa sem androida! Onda sam upoznala i Milana Živkovića koji mi je rekao “Aparat je samo alatka, glavnarazlika je u tome kako je ti korisitš!”. Ja lično, uvek volim da koristim veštine improvizacije! Smatram da se tek tada razvija kreativnost i inspiracija što i jeste lepota ovakvog posla gde sam ja kreator nekog dela i imam slobodu da biram način.

 

Fotograf, Darija Dželetović

Model, voditeljka RTS-a, Dragana Kosjerina

Stil, INES Atelier

Šminka, Nina Biberčić

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ