MAMA I DETE     11.06.2018.

Dojenje za vreme adaptacije na jasle i vrtić – Vesna Milosav-Brkić, vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj

Često čujem izjavu:  „Dojila sam bebu godinu dana, a onda sam morala da prestanem kada je krenula u jasle“.  Ja dojenje i polazak u jasle-vrtić nikada nisam dovodila u vezu, pa sam se onda zapitala, na koji način je to povezano i uslovljeno? Zašto se to predpostavlja kao normalno i zašto se to očekuje? A uvek mi je bilo neprijatno da mamu koja se pohvali svojim uspešnim dojenjem od godinu dana, pitam zbog čega je morala da prestane da doji zbog polaska u jasle ili vrtić.

Dođe trenutak da i moj sin sa 14 meseci krene na adaptaciju u jasle. Naravno, dojim ga na zahtev još uvek. Prvi dan dolazimo u jasle, kaže vaspitačica da mama ulazi na pola sata sa detetom u grupu. Dok se ona igra sa njim pored mene, ja popunjavam zdravstveni karton. Polje: ishrana novorođenčeta dojenje-dohrana. Pa nastavak, do kad je dojen, ja napišem: još uvek. Tada mi je bilo totalno jasno zbog čega su mi mame govorile da su morale da prestanu da doje. Prva izjava: „Da smo znali da još uvek sisa, ne bismo ga primili u jasle“, pa zatim „Dojenjem ga jako vezujete za sebe i otežavate adaptaciju“, „On se neće adaptirati na jasle dok se ne odvikne“, „Kako ćemo ga mi uspavati kad nemamo da mu damo da sisa?“ (ne znam da li da naglasim da ga nisam uspavljivala dojenjem i mnogo pre toga) i pucanje filma sa „Neka Vam danas bude poslednji dan dojenja“.

Pošto više nisam imala razloga ni energije da se bavim razmišljanjem zbog čega mame prestaju da doje sa polaskom u jasle ili vrtić, počela sam da se bavim svojim argumentima: zbog čega ja još uvek dojim i ako moje dete kreće u jasle. I našla sam odgovor na svako pitanje i kritiku vaspitačice, koja i da sam joj iznela svoje mišljenje, nije bila rada da me sasluša. Ali, svoje mišljenje, stavove, a pre svega vrlo realne i važne argumente sam rešila da iznesem svakoj mami koja je rada da me sasluša, ukoliko ima nade da utičem na nju da ne prestane da doji zbog jasli.

Da li je istina da se beba vezuje za mamu dojenjem još više?
Istina je da dojene bebe stvaraju odrđenu bliskost sa majkom koja izostaje deci koja nisu dojena. Ovo nije kritika za mame koje ne doje, niti je izjava da su mame koje ne doje manje majke od majki koje doje, već jednostavna činjenica da beba koja je dojena na zahtev od rođenja sa majkom ima posebnu bliskost i sigurnost tako što je od rođenja na svoje potrebe gladi, žeđi, straha, uplašenosti, neispavanosti kao odgovor dobija dostupnu mamu i dojku koja ju je utešila, uz poznate umirujuće zvuke otkucaja maminog srca koje je slušala u stomaku 9 meseci. Tako se i nastavlja mamina i bebina povezanost, kada mama doji na zahtev beba oseća sigurnost, mama je tu i odgovoriće na njene potrebe. Nežnost. Miris. Mamini otkucaji srca. Da, beba oseća sigurnost kod mame i jeste povezana sa mamom, ali dojenjem neće biti više zavisna od mame, već će dojenjem osećati veću sigurnost i tako će emocionalno razvijati sebe u tom pravcu. Bebe koje su dojene na zahtev imaju drugačije razvijenu emocionalnu inteligenciju od beba koje nisu dojene, to je naučno dokazano. Dakle, izjava da je beba „još više vezana za mamu“ time što je još uvek dojena nije baš realna i apsolutno nije istinito da iz tog razloga dojenje utiče negativno na adaptaciju u jaslama. Dojenje niti otežava adaptaciju, niti je istinito da se dojena beba neće adaptirati na jasle. Samo će posle jasli kod mame dobiti onu sigurnost koja joj je bila uteha celog njenog malog ali važnog života.

 

Da li beba od vaspitačica očekuje da ih doje?
Prvo kontra pitanje na ovo jeste: da li beba očekuje od tate, baka, deka, tetaka… da je doje? Za godinu dana, verovatno bi se primetilo da beba to očekuje od nekoga osim od mame? Ne. Zbog čega bi onda beba baš od vaspitačice očekivala da je doji?  Beba dojenje povezuje samo sa mamom i nema potrebe da vaspitačica uopšte dojenje dovodi u pitanje, beba sigurno od nje neće očekivati da je podoji, jer vaspitačica bebi ne menja mamu, samo je vaspitačica.

„NEKA VAM DANAS BUDE POSLEDNJI DAN!“
Ova izjava je u meni izazvala pucanje filma. Da li vaspitačica ima pravo da se meša u ishranu deteta? Ishranom deteta se bavi pedijatar, a ukoliko sumnja u loš uticaj neke hrane (majčino mleko je bebina hrana, i to prva!) dalje bebu šalje kod nutricioniste koji ima pravo da utiče i donosi odluke o bebinoj ishrani. Ukoliko u vrtiću neko ima sumnju u loš uticaj neke hrane na bebu, to jeste sestra na preventivi, a ne vaspitač i to ne na taj način da uvodi ili isključuje određenu hranu bebi. Vaspitač nema nikakvo pravo da se meša u ishranu deteta, da dovodi u pitanje šta je uključeno u bebinu ishranu posebno VAN vrtića. Dakle, vaspitač nema prava da donosi odluke i naredbe kada će biti poslednji dan dojenja. Tu odluku dovode isključivo mama i beba.

A kako psihološki utiče odvikavanje od dojenja za vreme adaptacije na jasle?
Poznato je da se bebi ne uvode dve promene u životu u isto vreme. Dve veoma velike promene. Odvikavanje od dojenja je jedan proces u bebinom životu koji  traje i nije preporučeno da se dešava preko noći, već postepeno, isključivanem podoja po podoj tako da kod bebe to ne izazove traumu. Tako je i adaptacija na jasle velika promena u bebinom životu, sada provodi mnogo više vremena sa nekim drugim, sa vaspitačima koje treba da upozna, stekne poverenje u njih i sigurnost sa njima, i to najčešće biva u veoma kratkom periodu. Mora da se navikne na kolektiv, na drugu decu, jer sa toliko dece verovatno pre toga nije imala kontakt u istom trenutku. Takođe beba sada više nije centar, glavna i možda neće dobiti odgovor na svoje potrebe u svakom trenutku, jer ima i drugih beba pored nje koje imaju svoje potrebe, a vaspitačica je samo jedna, ili dve, u svakom slučaju ne dovoljno da se bebi posveti uvek i u svakom trenutku.
A sada kada bi se beba odvikla od dojenja naglo i za vreme adaptacije na vrtić u istom trenutku, to bi za bebu bio veliki šok. Izostaje onaj osećaj sigurnosti za vreme podoja koji je beba imala za vreme dojenja, odjednom mama više ne daje bebi dojku, beba ne razume razloge, a onda nakon što bebi nismo dali da sisa kada je želela, odveli smo je kod nepoznate vaspitačice da je čuva pola sata, ili šest sati nakon nekog vremena. Beba gubi oslonac, poverenje, oseća se uplašeno, izdala ju je majka?
Ukoliko mama baš želi bebu da odvikne od dojenja, vrlo je bitno da sačeka da se beba lepo adaptira i prihvati jasle, jer je veoma važno za uticaj na bebin psihološki razvoj da se dve velike promene u bebinom životu ne dešavaju u isto vreme.

Imunološki uticaj
Ovo je jedan od veoma važnih faktora i jedan od najvećih razloga zbog čega sam rešila da bebu dojim za vreme adaptacije. Deo bebine adaptacije na jasle jeste i imunološka adaptacija, na nove viruse, bakterije, sve ono od čega je bila izolovana do sad, ili bar u velikoj većini nije bila u kontaktu sa tim. Dok mama doji bebu pruža joj pasivni imunitet putem mleka. Sisajući, kontaktom bebine pljuvačke i majčinih mlečnih žlezda na areoli mamin organizam dobija signal šta je to sa čim se beba susrela, virus ili bakterije, i dok još nismo primetili prve simptome virusa ili bakterijske infekcije kod bebe naše je mleko već pojačalo antitela na isto i time štitimo bebu pasivnim imunitetom. Naravno da će se beba razboleti u nekim situacijama, tada će opet majčino mleko veoma povoljno uticati na  tok oporavka, ali će velikim delom beba imunološki biti zaštićena ukoliko je dojena za vreme adaptacije na jasle.

Ja sam svog sina nastavila da dojim i za vreme adaptacije, i još godinu dana nakon toga, dokle god je on to želeo. Vaspitačici sam jasno rekla da se sa njom ne slažem i da nema pravo da utiče na ishranu mog deteta.

U međuvremenu smo se prebacili u novi vrtić. Kada smo krenuli na adaptaciju kod novih vaspitačica, očekivala sam ponovo istu reakciju na dojenje, ali sam rešila da ne krijem da ga dojim, on bi sam i rekao, a vaspitačice kada su čule da ga još uvek dojim, pozitivno su se iznenadile i ne da su podržale dojenje, već su posavetovale da se ne odvikava od dojenja bar dok se lepo ne adaptira na novu grupu.

Sve je stvar stava. Stava majke i stava vaspitača.

Beba će u vrtiću ostvariti na svoj način vezu sa vaspitačima, a sisaće kada i koliko je mama i majčino mleko dostupno. Ali smanjeno dojenje, mamino radno vreme od 6 ili 8 sati apsolutno nije razlog da dojenje ne potraje još bar neko vreme onda kada su mama i beba zajedno, i time nastave da uživaju u nečemu što je samo njihov trenutak.
Dojenje negativno neće uticati, osim što ljudi mogu negativno da utiču na mamu.

Udruženje Roditelj organizuje besplatne radionice svakog meseca u Kuli, Novom Sadu i Beogradu, a Vršnjačke savetnice za dojenje su dostupne i na dežurnim telefonima kao i na emailu, putem kog pružaju podršku i odgovore na sva pitanja i nedoumice.
dojenje.roditelj.org

Vesna Milosav-Brkić
Vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ