LIFESTYLE     25.12.2016.

Da li su iskrena muško-ženska prijateljstva?

Prijateljstvo može biti jedno od najvećih vrednosti današnjice među ljudima. Meri se svim onim trenucima u dobru i zlu provedenim zajedno, svim tajnama koje smo šaputali prijatelju, svim neprospavanim noćima u begu kod prijatelja, svim porukama tipa “Zaljubila sam se, pomagaj!”.

Neka prijateljstva negujemo od malena, neka stičemo tokom studija, dok nam druga familija nameće. Jedna su medju osobama istog a druga medju osobama suprotnog pola. Jedina nevolja prijateljstva između osoba suprotnog pola jeste da vremenom prijatelji postanu nešto više, skoče jedan stepenik bliže ljubavi. Ključ sledećeg nivoa obično jeste to zajedničko provedeno vreme, taj utisak sigurnosti i osećaj poznanstva. Pitanje onda postane zašto taj stepenik bliže predstavlja nevolju?

Obično strah presudjuje u razmišljanju da li da otvorimo srce nekome koga zovemo svojim prijateljem da ne bismo taj godinama građeni odnos izgubili. Šta biva ako druga osoba ne oseća isto, ako je već u nekakvoj vezi ili joj ni na um ne padaju dešavanja u našem srcu? U prisustvu straha to prijateljstvo nije ono pravo, samim tim ne može biti ni ljubav. Ako nešto osećamo prema nekome nama bliskom, čemu sve moguće komplikacije oko jedne tako jednostavne stvari kao što je: “Znaš kako, ne mogu ti više biti drugarica, volim te svim srcem!”

Čemu borba sa prirodnim tokom stvari kao što je promena? Ljubav ne postoji u sigurnoj zoni niti prijateljstvo može biti sigurna zona ljubavi. Tada i samo tada je neiskrenost vodilja u muško-ženskom prijateljstvu.

Sigurnost jeste navika koje se moramo što pre odreći, čvor jedan u našem temelju koji odnese i oduzme sa sobom mnogo toga dobrog. Na poslu, kod kuće, sa prijateljima, večita je i prisutna nekakva žeđ za sigurnošću. Posao koji imamo, ne znači da ćemo imati i sledećeg meseca. U kući u kojoj živimo za par dana stvari krenu u nama neuhvatljivom smeru. Zašto bi sa ljudima poput prijatelja bilo drugačije?

Prijatelji nisu napisane sveske koje možemo nositi sa sobom. Reč je ta koja je sigurna. Zauzima prostor i vreme, još napisana postaje jedini delić sigurnosti Univerzuma. Zato valjda dajemo i pisani i usmeni zavet drugome, osvešćujemo pripadnost drugome pomoću jedine sigurnosti koju posedujemo. Rečima.

 

Godine poznanstva i zajedničkih trenutaka ne obećavaju ljubav iz snova, niti život bez problema. Nekad je čak suprotno. Te godine koje nosimo na dlanu zvanom prijateljstvo nas sprečavaju u promeni, guše kad stvari krenu nizbrdo, vezuju lažnim nadama, tugom obećavaju nešto što ne dolazi.

Lepo je imati prijatelja. Treba biti svestan da od tog prijateljstva može biti svašta, a potom ništa. Treba biti spreman na gubitak, i prijateljstva i ljubavi. Samo tako možemo prigrliti odnose u kojima smo i pustiti da stvari idu svojim tokom, jer neko je drugi taj koji kroji naše sudbine, mi odabirom pomažemo odlučivanju.

 

Izvor fotografije Huffington Post
Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ